Недавно је јавност узбуркала афера под називом „Панама пејперс“ (енг. „Panama papers“). Као што је познато, реч је о откривању идентитета особа које су оснивале офшор компаније (енг. offshore company) у офшор финансијским центрима. Офшор дестинације су углавном егзотична острва, што се из самог назива види (off shore значи ʻудаљено од обале, у иностранствуʼ), мада то није увек обавезно. Такве земље, или јурисдикције, имају законе који дозвољавају регистровање компанија без откривања власника, то јест да то ко је власник није јавна информација, каква је, рецимо, у српском законодавству.
Где је та Панама?
Многа таква места, на пример, Гибралтар, дају симболични фиксни износ пореза уколико се делатност не обавља на њиховом терену. Из наведеног се види зашто се ове земље код нас називају пореским рајем – тајновитост и низак порез иду руку под руку. Термин порески рај (енг. tax haven) усталио се као термин иако је, могуће, испрва био резултат погрешног превода с енглеског језика. Ради се о томе да је оригинални назив tax haven, са значењем склоништа или уточишта, а не tax hеaven. Док на руском језику гласи
налоговое убежище или
налоговая гавань, у значењу пореског склоништа, у немачком имамо Steueroase или Steuerparadies, у буквалном преводу
пореска оаза, односно
порески рај. Било да је реч о случајном или намерном избегавању буквалног превода, из разлога адекватног преношења суштине појма чији је производ широка прихваћеност овог термина, како у стручним круговима, тако и у широј јавности, сматрамо да, иако је било и таквих предлога, нема разлога негативно се односити према термину порески рај. А богатима, да би били безбедни, некад нису довољна ни склоништа, ни уточишта, па чак ни рај!
пише: Марина Николић
Related
