Danas smo imali prilike da čujemo kako je Dritan Abazović najgori od najgorih jer navodno priprema ulazak Crne Gore u Otvoreni Balkan. Takođe, čuli smo i to da DPS radi u državnom interesu dočim je Abazović „posluga” Beograda i uvek je na istim pozicijama kao Vučić. Zarad istine i mlađih generacija koje su počele da prate politička zbivanja u minulih, recimo, desetak godina, valja podsetiti da je DPS nastao i formiran kao crnogorska podružnica iliti ekspozitura SPS-a, a da je politički uzor i otac Mila Đukanovića upravo Slobodan Milošević. Na tragu Miloševićeve politike, DPS i Đukanović deceniju i kusur bili su gorljivi protivnici nezavisnosti Crne Gore, a Đukanovićeva uloga dobro je poznata i u napadima na Dubrovnik zbog čega su Perovićevi liberali pevali: „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče.” Dakle, DPS deset godina nije bio ništa drugo do podružnica SPS-a, partije Slobodana Miloševića. Otuda napadi na Abazovića i njegovu stranku, da su posluga Vučića, deluju groteskno i komično. Abazović je posluga Beograda zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC? U istoj onoj meri u kojoj je DPS posluga Turske, Iraka ili Avganistana zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Islamskom zajednicom ili posluga Vatikana zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Rimokatoličkom crkvom.
Sledeći logiku mladih DPS vedeta, pre Abazovića posluga Vučića je i Edi Rama, svi makedonski državnici, Oliver Varhelji, Gabrijel Eskobar, ambasador Kristofer Hil… Sve su to pobornici Otvorenog Balkana koji ga veoma često rezolutno i otvoreno zastupaju. Naravno da nema ni govora o posluzi već je posredi jedan fantastičan projekat koji će omogućiti veći broj turista Crnoj Gori, jeftinije cene prehrambenih prozvoda, lakši protok radne snage i sijaset drugih benefita. A korist iznad svih koristi je u tome što u mračnoj balkanskoj krčmi, kako Krleža reče, opterećenoj šovinizmima, teškim nasleđem i „viškom istorije”, balkanski lideri, a za njima i narodi, umesto preko nišana, počinju da se gledaju prijateljski i da sarađuju na ekonomskom i društvenom planu. To zbližavanje i normalizacija ne odgovaraju onima koji ne znaju kako bi živeli bez podela, zavada i konflikata svake vrste, a to su Kurti i Đukanović.
