Kako se Srbija uspinje i jača na svim poljima – od ekonomije i diplomatije, preko vojne sile, pa do kulture i sporta – tako se povećavaju histerija, paranoja i srbofobija mnogih centara (ne)moći na Balkanu i šire. Opsednutost velikog broja medija u Hrvatskoj Vučićem, notorna je činjenica, a danas smo imali prilike da pročitamo izliv gneva Jutarnjeg lista na Miloša Vučevića, aktuelnog gradonačelnika Novog Sada i jednog od kandidata za premijersku funkciju. U tom jevtinom provincijskom pamfletu ređaju se poluistine, izmišljotine i floskule kako bi se čitaoci zaveli na stranputicu i kreirali mišljenje o Vučeviću kao čoveku mraka i mržnje. Polazi se od, u pristojnom svetu i intelektualno doličnoj argumentaciji nedopustivog, pozivanja na porodično poreklo i stavove oca Miloša Vučevića, Zorana. Opštepoznato je da se u poslednjih par stotina godina kao validni argumenti ne potežu mišljenja, uverenja i stavovi nečijih roditelja, predaka ili srodnika! Ali to je tek početak ovog medijskog posrnuća. Zoran Vučević nikada nije bio „jedan od najbližih saradnika četničkog vojvode Šešelja“, jer fakti kazuju da nikada nije bio ministar, poslanik niti potpredsednik Šešeljeve stranke. Najviša funkcija koju je obavljao bila je predsedavanje skupštinom grada Novog Sada, koje je ostalo upamćeno po tome što su opozicioni odbornici bili štićeni više od vladajućih, kao i po tome što su za izbor Zorana Vučevića glasali i predstavnici proevropske liberalne opozicije uz obrazloženje da je reč o čoveku velikog ugleda i nesumnjive tolerancije. Ovaj vrsni advokat poreklom iz Crne Gore, iz slavnih Kuča, držao se etike Marka Miljanova i vazda štitio druge od sebe, kao što je pred sudovima branio oštećene svih vera i nacija. Pisac ovih redova, sticajem okolnosti, drugovao je sa Zoranom Vučevićem decenijama. Ceo grad je znao, kad naiđe neki sused, poznanik ili javni delatnik mađarske ili hrvatske nacionalne zajednice, Zoran bi se obraćao sa „Serbus“. Toliko o njegovim četničkim manirima. Ove crtice iz bogatog i živopisnog života Zorana Vučevića novinari Jutarnjeg mogu da provere, recimo, sa uglednim književnikom Đeze Bordašem sa kojim je Zoran pripremao koncept manifestacije „Antićevi dani“… Otac Miloša Vučevića, sin palog borca, partizana, koga su mučki ubili fašisti sa kojima je NDH i tadašnji Zagreb bio u neraskidivom jedinstvu sve do Hitlerove propasti, bio je vrhunski intelektualac, erudita i kosmopolita koji je često citirao Junga koji mudro veli: „Nema dobrih i zlih naroda, ima dobrih i zlih ljudi!“ Dakle, kada Jutarnji list priča o porodičnom poreklu Miloša Vučevića i četnicima, neka javnost zna i ovo – Zoran Vučević nikada nije imao privilegiju da upozna svog oca Miloša, palog borca, dao je svoj život za slobodu naroda koji su živeli na prostoru Jugoslavije, a tu su i Hrvati, dabome! Takođe, Zoran Vučević je sa Nikolićem, Vučićem i sličnima davne 2008. napustio Šešeljevu stranku i to, između ostalog, upravo zbog potrebe da se napravi otklon od tvrde nacionalističke politike, što takođe ne ide u prilog pamfletistima iz Jutarnjeg lista.
Umesto Vučevićima i radikalnom nacionalizmu u Srbiji, mogao se Jutarnji list pozabaviti i suočavanjem sa radikalnim nacionalizmom u sopstvenom dvorištu, ustaškom ikonografijom na proslavama „Oluje“, šikaniranjem Srba povratnika, vijanjem vaterpolista Zvezde po rivi u Splitu, grafitima „Srbe na vrbe“ u Splitu, uništenim automobilima desetina srpskih turista u Hrvatskoj… Naposletku – šta reći o identitetu, svetonazoru i duhu zemlje čiji se aerodrom u glavnom gradu zove po Franji Tuđmanu, jednom od ključnih arhitekata i aktera krvavog i bratoubilačkog raspada Jugoslavije i odgovornog lica za hiljade ubijenih i prognanih u akciji „Oluja“? Aerodrom u Beogradu, recimo, nosi naziv po Nikoli Tesli. Kako biste gledali na to da se zove po Slobodanu Miloševiću?
Kada je reč o Milošu Vučeviću javnost na Balkanu bi trebalo da zna da je to čovek koji ima odlične odnose sa hrvatskom nacionalnom zajednicom u Novom Sadu i Vojvodini, Katoličkom crkvom, da je po uputstvu predsednika Vučića marljivo i predano radio na obnovi kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu koja izgleda impresivno, da je otvorio prvu Konferenciju o regionalnoj stabilnosti u Kulturnom centru Novog Sada na kojoj si govorili i Tvrtko Jakovina i Dejan Jović, da je spiritus movens i ključni čovek u osvajanju titule Novog Sada kao Evropske prestonice mladih i Evropske prestonice kulture… i naposletku, u novoj vladi Srbije (bio on na čelu ili ne) učestvovaće i predstavnici hrvatskog naroda što je potvrdio i gospodin Žigmanov!
Netačno je da je Vučević vršio „pasivno agresivni“ napad na Srbe koji letuju u Hrvatskoj, istina je da je rekao da letuje ko gde hoće, ali da „NE RAZUME“ Srbe koji tamo uživaju u trenucima kada se proslavlja „Oluja“, koja predstavlja najveće etničko čišćenje na tlu Evrope u poslednjih pedeset godina i to upravo nad Srbima. Pa, ako cenjenim analitičarima Jutarnjeg lista nije jasno, možemo stvari postaviti ovako: kako bi se u Sarajevu gledalo na to da Bošnjaci uživaju u banji u Srebrenici, u blizini Potočara, a da se par kilometara odatle obeležava godišnjica „uspešne vojne akcije u Srebrenici na čelu sa briljantnim strategom Ratkom Mladićem“??? Da li bi Jevreji rado išli na odmor negde u blizini Aušvica i to u periodu kada se slave dostignuća istog???
Miloš Vučević je pristojan i iskusan političar umereno desne provenijencije, koji već deceniju sjajno sarađuje s pripadnicima i organizacijama svih nacionalnih manjina, čovek je saradnje i mira, nema četnički već građanski bekgraund, prekaljen je u politici, sa novim fabrikama, mostovima, titulama… koje je doneo svom gradu. Ukoliko se Aleksandar Vučić i SNS opredele da mu povere ulogu mandatara i docnije premijera, neće pogrešiti. Povišene temperature i fantazmagorije Jutarnjeg lista idu samo u prilog rečenom.