Već godinama unazad slušamo bivšeg vladara Vojvodine, koji je doživeo neslavan kraj jer su ga građani Vojvodine sveli na pravu meru, osvojio je naime sa pozicije premijera oko 6% glasova u pokrajini u kojoj je godinama neprikosnoveno vladao, kako prosipa svoju srdžbu i bes malih dometa. Slušamo ga kao zadušnu babu ili jednog od onih starkelja mapetovaca koji sa svojom gorčinom sa balkona pljuju na sve i svakoga ko na pozornici nešto uradi. Pri tome nikad nismo čuli objašnjenje da li je moralno, časno i u skladu sa demokratskim načelima držati vlast do poslednjeg časa, bežati od izbora po svaku cenu a pri tome znati da je vaša težina u biračkom telu 6%. Ovaj politički impotentni čovek koji se sa žalom seća vremena kada je bio alfa i omega Vojvodine ne može da prežali dane stare slave te se svaki put obraduje i rado razmatra aktuelne teme videći naravno sve samu tamu i mrak. Dakako, mediji koji kucaju na vrata zaboravljenih asova ne pitaju dr Pajtića ništa o tome zašto je propala i nestala Razvojna banka Vojvodine, kako su nestajali milioni iz Fonda za kapitalna ulaganja u Vojvodini, kako je ispario novac za čitav jedan bulevar u Novom Sadu pa godinama nije bilo ni novca ni bulevara ni krivaca itd. Takođe nismo čuli veterana Pajtića kako ocenjuje činjenicu koju su saopštili kredibilni međunarodni izvori a u našoj javnosti je preneli KRIK i BIRODI da je njegova desna ruka i dugogodišnji ministar u Pajtićevim vladama dr Dragoslav Petrović imao skrivenih 1,9 miliona franaka u švajcarskim bankama! Dakle ovaj simpatični Milo Đukanović u (neuspelom) pokušaju iz pitome Sente imao bi mnogo toga da kaže kada bi ga neko natenane priupitao. Na posletku, predsednik stranke dr Pajtića ubijen je mučki 12. marta 2003. godine u atentatu ispred Vlade Srbije. Svako ko ima trunku racionalnosti ne bi se poigravao i pravio sitne političke benefite makar na ovom delikatnom i ozbiljnom pitanju.
Related
