Mnogi građani Crne Gore kao i stručnjaci iz različitih oblasti koji znaju kolika je važnost popisa u zemljama širom Planete, odahnuli su kada je pre izvesnog vremena konačno donet Zakon o popisu. Desilo se to nakon iracionalnog plača, jauka, kuknjave i opstrukcije dela političke javnosti a sve zbog fobije i užasa suočavanja sa činjenicom da jedan od rezultata može da pokaže da u Crnoj Gori živi, na primer 33% Srba a da 47% građana govori srpskim jezikom. Da je reč o socijalnoj fobiji najbolje ukazuje činjenjica da podaci o kojima govorimo ne bi doveli ni do kakvih suštinskih niti tektonskih poremećaja geopolitičkog, državnog, političkog profila Crne Gore osim što bi istinito stanje stvari mentalno i politički bolelo šoviniste. One koji bi želeli da nema Srba i da se ne govori srpskim jezikom. Osnove za realan strah, međutim, mogu da postoje kod onih koji možda misle da ne treba urediti biračke spiskove i utvrditi ko zapravo živi u Crnoj Gori i ko ima pravo glasa. Možda neke strukture smatraju da fantomski birači, mrtvi itd. treba da nastave da glasaju samo ne za DPS nego za nove vladare. Što se tiče Srba koji su se radovali da bi se konačno slobodno izjasnili o nizu pitanja pa i o svojoj nacionalnoj pripadnosti valja naglasiti da način na koji se formira aktuelna vlada i njen sastav ukazuju na to da bi bilo naivno imati poverenje u to da će prikupljeni podaci biti realno prezentirani javnosti. Setimo se one stare o kozi koja čuva kupus. Dakle, postavlja se pitanje da li se od vlade koja vrvi od srbofoba može očekivati da popis sprovede nepristrasno. Pre će ipak biti da buduća antisrpska vlada Spajića, Bečića, Jokovića, Ibrahimovića, garnirana Zenkom donosi novu realnost u kojom će se rezultati popisa moći obesiti mačku o rep!
Related
