Овогодишњи принос пшенице биће за око петину мањи у односу на 2018, која је била једна од успешнијих по количинама хлебног зрна, али не и по квалитету, са којим смо имали озбиљних проблема.Званична статистика и стручњаци немају толико црна предвиђања у погледу приноса које би Србија ове године могла да оствари са житних поља. Стручњаци предвиђају да ће је бити сасвим довољно за домаће потребе, а да ће нам за извоз преостати око милион тона пшенице и брашна.Републички завод за статистику недавно је објавио податке о очекиваној производњи пшенице у Србији за ову годину на основу стања на пољима крајем маја. Статистичари очекују производњу од око 2,4 милиона тона – или 18,1 одсто мање у односу на прошлу годину.Овогодишња жетвена површина износи 582.636 хектара и у односу на 2018. мања је за око 65.000 хектара. Истина је да је ова година за ратаре била неповољна и да су неки од њих имали и знатно веће губитке него што статистика показује.“Можемо да кажемо да је ова година за производњу стрних жита, због временских услова после сетве, била веома тешка. Доста је незахвално бавити се просеком. У принципу, мислимо да ће то бити просечно смањење од око 20 одсто. На неким парцелама сигурно ће бити и много значајнијих умањења приноса “ изјавио је за Политику Радивоје Јевтић, руководилац Одељења за стрна жита у НС Институту за ратарство и повртарство.Још је рано за процене какав се квалитет може очекивати за овогодишњи род. Од тога ће директно зависити да ли ћемо на извозном тржишту успети да се изборимо са све јачом конкуренцијом у Црноморском сливу где доминира Русија, као највећи извозник пшенице у свету.“Руси нас неће угрозити. Свако има своје купце. Србија извози око милион тона што је мало у глобалним размерама. Зато и треба да будемо по квалитету добри. Нама не праве сметње Руси већ Мађари, рецимо. Не можемо чак ни у БиХ јер и они траже квалитет, тако да нашу пшеницу мешају са мађарском како би постигли бољи квалитет брашна“ каже професор др Мирослав Малешевић, један од највећих експерата за стрна жита у региону.Истиче да је Србија “покварила свој бренд сејући неквалитетну пшеницу” и да је то вероватно и највећи проблем са којим се суочавамо. “Rusi nas neće ugroziti. Svako ima svoje kupce. Srbija izvozi oko milion tona što je malo u globalnim razmerama. Zato i treba da budemo po kvalitetu dobri. Nama ne prave smetnje Rusi već Mađari, recimo. Ne možemo čak ni u BiH jer i oni traže kvalitet, tako da našu pšenicu mešaju sa mađarskom kako bi postigli bolji kvalitet brašna“ kaže profesor dr Miroslav Malešević, jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu.Ističe da je Srbija “pokvarila svoj brend sejući nekvalitetnu pšenicu” i da je to verovatno i najveći problem sa kojim se suočavamo.Извор: Политика
