Ovo tzv. Kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgode je u ponudi većine osiguravajućih kuća.
Poslodavac ima obavezu da radnike osigura od smrti usled nesrećnog slučaja i trajnog gubitka radne sposobnosti, odnosno invaliditeta. Osiguravajuće kuće, koje u ponudi imaju ovu vrstu osiguranja, u uslovima su precizno definisale šta sve spada u nesrećne slučajeve.
Šta je to nesrećni slučaj?
Jednostavno rečeno, to su svi događaji koji ne zavise od volje zaposlenog, a koji za posledicu imaju njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet ili prolaznu nesposobnost za rad. Npr. nesrećni slučaj su povrede koje recimo nastanu prilikom pada, strujnog udara, opekotine, prelomi kostiju, posledice delovanja štetnih hemijskih ili nekih drugih isparenja.
Na sve ovo evidentno je da vi kao radnik nemate nikakav uticaj i da ne možete namerno da izazovete nezgodu ili nesrećni slučaj.
Da li smo osigurani i van radnog vremena?
Ako vas je poslodavac osigurao, važno je da saznate da li ste osigurani i kada niste na poslu. Ako se povredite na putu do posla (dakle van radnog mesta), a poslodavac vas je osigurao i van radnog mesta, imate pravo na naknadu štete, jer je povreda nastala na putu do posla.
Mnogi i ne znaju da li ih je i od čega osigurao poslodavac. Tako i ne ostvaruju pravo na naknadu štete, ukoliko im se dogodi nesrećni slučaj. Radnik koji je osiguran i van radnog mesta, ima pravo na nadoknadu, i ako se povredi na fudbalu dok je igrao s prijateljima u svoje slobodno vreme.
Od dobre volje i brige poslodavca zavisi da li ste zaštićeni 24 časa dnevno.
Od čega zavisi isplata osiguranja kod povrede na radu?
Kada po slovu zakona poslodavac osigura zaposlene, on sa sebe skida odgovornost ukoliko dođe do nesreće ili povrede na radu i van radnog mesta. Osiguravajuća kuća kod koje su radnici osigurani ima obavezu da nadoknadi nastalu štetu i isplati novac zaposlenom ili njegovim naslednicima.
Kao i kod individualnog životnog osiguranja, i kod ove vrste osiguranja važi pravilo da su nadoknade štete veće ukoliko su i osigurane sume visoke.
Na visine osiguranih suma, odnosno cenu koštanja osiguranja zaposlenih, utiče i delatnost kojom se firma bavi. Takođe i radno mesto zaposlenog.
Što je radno mesto rizičnije za nastanak mogućih povreda ili nezgoda, to je cena osiguranja skuplja, ali je samim tim i osigurana suma viša.
Koja dokumentacija je potrebna za naplatu štete kod povrede na radu?
Kao najvažnija stavka je da se javite bolničkoj ustanovi ili pozovete hitnu pomoć na licu mesta. Lekari će sačiniti lekarsku dokumentaciju sa kojom jedino možete da naplatite osiguranje.
Ovo je osnov za naknadu nematerijalne štete jer se može u toku postupka uzeti za medicinsko veštačenje.
Pored toga poželjno je pribaviti zapisnik o štetnom događaju iz firme ili zapisnik o uviđaju ukoliko se radi o slučaju van ustanove i ako ste zvali policiju za sastavljanje istog. Navesti imena svedoka tj. očevidaca događaja. Broj polise osiguranja i ugovor o radu. Takođe su poželjne i fotografije koje su zabeležile mesto događaja.
Naknada štete za pretrpljen duševni bol
Moguća je i naplata štete za pretrpljen duševni bol kod povrede na radu, i to kao:
- naknada štete za strah izazvan povredom na radu,
- naknada štete usled naruženosti dela ili umanjenih životnih aktivnosti,
- naknada štete za duševni bol prilikom smrtnog ishoda.
Naknada štete usled smrtnog ishoda je najviša novčana nadoknada i moguća je samo bližim rođacima preminulog osiguranika.
Ovakva nadoknada se ostvaruje putem pravnog posla preko pravnog zastupnika.