Porazom Mila Đukanovića na predsedničkim izborima i konačnim prelaskom DPS-a u potpunosti u opozicione redove, do kraja se iskristalisala politička pozornica u Crnoj Gori. Takođe, na osnovu relativno preciznog uvida u snagu političkih partija imamo i jasan uvid u raspoloženje birača i njihovih predstavnika o svim relevantnim pitanjima od interesa za crnogorsko društvo i državu. U ovom kratkom ogledu cilj nam je da razmotrimo temu eventualnog ulaska Crne Gore u inicijativu Otvoreni Balkan. Novoizabrani predsednik Jakov Milatović rezolutno je i nedvosmisleno, nedelju dana uoči izbora 2. aprila, na debati predsedničkih kandidata na RTCG naglasio da je on zagovornik ulaska Crne Gore u Otvoreni Balkan. Neko bi rekao da tu stvar treba uzeti s rezervom jer političari u kampanjama često kažu i ono što ne misle, naročito kada žele da idu u susret većinskom raspoloženju javnog mnjenja. Naime, sve ranije ankete koje su tretirale stavove građana o potencijalnom ulasku Crne Gore u Otvoreni Balkan pokazale su da su građani većinski raspoloženi pozitivno prema ovom pitanju. Ipak, dve sedmice nakon pobede i ostvarenog rezultata od 60%, Jakov Milatović je potvrdio da je u kampanji bio jasan i transparentan i da ostaje zagovornik ulaska Crne Gore u rečenu regionalnu inicijativu. Ako navedenim činjenicama dodamo jasnu i neupitnu poziciju Abazovićeve URE, DF-a, SNP-a, ako imamo u vidu da su demokrate, od ranije rezerve prema ovoj inicijativi, u poslednjih nekoliko meseci evoluirale do stava da „nemaju ništa protiv ulaska Crne Gore u OBˮ, kao i činjenicu da deo albanskih partija i lidera takođe podržava Otvoreni Balkan, dolazimo do jasne i poprilično precizne računice da se podrška Otvorenom Balkanu i kada je reč o biračkom telu i kada je reč o partijama koje će biti zastupljene u skupštini nakon 11. juna kreće oko brojke od 66%, odnosno dvotrećinske većine. Imajući u vidu da je za pozitivne, dobrohotne i dobrosusedske inicijative uvek dobro i pravo vreme, bilo bi politički racionalno, pragmatično i za crnogorsku ekonomiju korisno da ključni donosioci odluka u ovom momentu, premijer Abazović i novoizabrani predsednik Milatović, pre početka turističke sezone i novih izbora, donesu odluku o pristupanju Crne Gore Otvorenom Balkanu. Period između inauguracije i novih parlamentarnih izbora je dovoljno dug da bi se ova odluka mogla doneti. Naravno, jednu ovakvu odluku donosi vlada, ali novi predsednik svojim autoritetom i legitimitetom može da zacementira ovo pitanje svojom podrškom. U ovoj inicijativi Crna Gora bi bila u društvu dve NATO saveznice i jedne neutralne zemlje tako da su naklapanja o nekom ulasku u velikosrpske, Vučićeve čeljusti prevaziđena i smešna. Benefiti za crnogorski turizam, ekonomiju i pokretljivost radne snage, naročito u sezoni, jasni su svakom ko racionalno razabira. Ako imamo u vidu činjenicu da je SAD ključni geopolitički činilac na Balkanu, a i u Evropi, suštinsko pitanje je kakav je stav SAD po ovom pitanju i kako će Vašington reagovati na jednu ovakvu odluku. Odgovor glasi – krajnje pozitivno. U nizu afirmativnih i izričitih stavova o Otvorenom Balkanu u poslednjih nekoliko godina, prekjuče smo još jedanput čuli Gabrijela Eskobara koji je ponovio da SAD bez dvojbe podržava Otvoreni Balkan. Time, dakle, Milatović i Abazović, ali i ostali koji zagovaraju ovu ideju, jednim udarcem ubijaju više muva. Najpre, donose dobru odluku za građane Crne Gore i njenu ekonomiju, takođe, u susret izborima donose odluku koju podržava većina birača u Crnoj Gori, i na koncu, donose odluku koja korespondira sa raspoloženjem i planovima dominatne svetske sile!