С обзиром на актуелна дешавања на евроазијском континенту, нова трибина Милорада Вукашиновића окреће се питању његове „мистичности”, тачније историјским, културним и религијским манифестацијама Евроазије. Предавач наглашава да је Русији поверена посебна есхатолошка мисија „Трећег Рима”, што отвара могућности за даље интерпретације руске сакралности и онога што се може одредити као мистично. Као нарочито инспиративно издваја се дело Александра Дугина, који у капиталној књизи Мистерије Евроазије указује на руску сакрално-географску димензију, а она садржи, према речима аутора, два потпуно опречна симболичка значења – „То су појмови белог и црвеног, светлости и таме”, напомиње Вукашиновић.
Предавање се, дакле, бави архетипским везама и основама за поимање мистичног у Евроазији, долазећи до превратне 1917. године, која собом повлачи низ историјских дешавања и феномена, пресудних за формирање колективно несвесног, или, како каже Вукашиновић, „национално несвесног”. Мапирајући кључне тачке 20. века, предавач се изнова ослања на евроазијску сакралну географију како би појединим феноменима – о којима мислимо да већ све знамо – дао сасвим другачији лик, те поентирао питањем о успостављању „глобалне диктатуре”, оне која води егзистенцијалном сукобу.