Циклус предавања „Зелена дебата“ Данило Копривица проширује овомесечном причом о Венецији, најпре говорећи о поводима свог избора. Наводећи како ништа није случајно, а имајући у виду трагедије које су нашу земљу задесиле у претходној недељи, Копривица одлучује да трибину посвети „једином умирућем светском граду, толико везаном за појам смрти“. Осим тога, он истиче како „Венецијанска комисија о свему има став, али не и о референдумском захтеву грађана Венеције“, будући да ни резултати неформалног референдума а ни хиљаду и сто година дуга историја Венецијанске републике нису били довољни да Рим коначно усвоји захтеве њених грађана када је у питању самосталност. Прича о Венецији прича је о лагуни и њеним острвима од којих свако чува своје митове и легенде. Копривица подсећа на историјске напомене анализиране у предавању „Досије Италија“, додатно истичући податке везане за географију, историју и демографију саме Венеције.
Читава трибина о Венецији премрежена је стиховима из „Горског вијенца“ у којима је Његош указивао на природу Млечана и њихове територије. Причу из одељка „Лепе жене пролазе кроз рад“ Копривица посвећује Вероники Франко, односно, венецијанским куртизанама, објашњавајући специфичности везане за њихов позив током 16. века. Прича о куртизанама повод је и за проговарање о ђаволу, који је на интересантан начин обележио и живот композитора Ђузепеа Тартинија, коме је нечастиви у сну одсвирао сонату касније названу „Ђавољи трилер“, а која је и прославила овог уметника. Сиреви, вина и специфичне посластице неизоставан су део предавања Данила Копривице, као и закључни одељак у ком су размотрене тежње венецијанске иреденте, али и савремени тренутак где су образовање и пристојна храна луксуз, за разлику од јефтиног приступања ријалитијима и кладионицама.