Предавање др Александре Колаковић „Французи о српским владарима и политичарима (други део)ˮ (20. 7. 2022) можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС.
Наставак прошломесечне трибине о српским политичарима и владарима из перспективе француских публициста и уопште културних делатника, др Александра Колаковић посвећује интерпретацији ставова о угледним Србима након Мајског преврата. Из те позиције нарочито је интересантно сведочанство оставио Андре Бар, новинар листа „Европљанин“, који је показао симпатије према краљу Петру I Карађорђевићу, додајући да „трагедија која се одиграла 29. маја није резултат силе, нити непромишљених будалаштина каквих преторијанаца, него је логична последица дуговременог очајања и неизбежан чин којим је народ, свестан својих права, у ништавило претворио господаре који су га уморили својим деспотизмом“. Нагласивши како не оправдава државни удар из 1903. године, Бар је рекао да „у животу народа има тренутака кад убиство постаје дужност!“. Веома важан податак за историју француско-српских односа јесте то што је краљ Петар био француски ђак, али и учесник у Француско-пруском рату, где је као војник ратовао за Француску. Међутим, највеће симпатије краљ је обезбедио званичном посетом Паризу 1911. године, када је за учешће у поменутом рату одликован.
Др Колаковић истиче и позитивне ставове које су од француске елите завредили Милован Миловановић и Миленко Веснић као веома способни интелектуалци. С друге стране, не нарочито лепе утиске оставио је Јован Ристић, ког је Мале препознао као намесника који је имао задужење да одгаја чак два краља, док на прави начин није умео да васпита сопствену децу – „имао је три сина, сви мангупи“. Други извори га називају „прворазредним глумцем“, „најспретнијим, најнеухватљивијим створењем, правом лијом“, човеком који је осмислио протеривање краљице Наталије.
