Предавање др Александре Колаковић на тему „Француска на Балкану: историјски и актуелни односи са Црном Гором“ (28. 2. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Први део трибине у склопу које ће др Александра Колаковић испитивати историјске и актуелне односе између Француске и Црне Горе, базиран је на осликавању историјског оквира сарадње и међусобног утицаја ове две државе. Током ранијих излагања она је више пута указала на интензивну културну политику Француске на Западном Балкану, али која нема јасно утврђене почетне тачке на деловима балканског поднебља, те је важно осветлети тренутке у којима је дошло до успостављања веза. Др Колаковић истиче да је за ову причу веома важна имагологија, односно представљање Другог, које се градило у оба смера. Темељ за развој француско-црногорских односа јесу путници, песници и уметници, који су инспирацију тражили у мистичном, удаљеном и недовољно познатом Балкану, као и Наполеоново доба током ког се део француских државника и научника заинтересовао за овај простор. Како др Колаковић наводи, мали је број француских научних истраживања која су градила „реалне представе о историји и актуелном политичком, економском и културном животу Црне Горе“, све до средине 19. века и Кримског рата.
Француско-црногорски односи у прошлости су се развијали захваљујући књигама и везама између појединаца. Најпре Гзавије Мармије, професор стране књижевности у Рену, публикује дела у којима помиње народе на Балкану. Десет година касније, о Црној Гори пише Жан Убисини, историчар и сарадник у најважнијим француским часописима, који, за разлику од свог претходника који се интересује за романтизам и славистичке студије, разматра државно и друштвено уређење Србије и Црне Горе, положај Срба и других хришћана у Османском царству. Прва важна фигура француског политичког живота која се озбиљно посветила Балкану, био је Јозеф Рејнаш у књизи „Србија и Црна Гора“ (1874). Број научника, књижевника и публициста који пишу о Црној Гори се све више увећавао, али интересовање је ишло и у обрнутом смеру, о чему сведочи чињеница да је „на развој законодавства Црне Горе пред крај 19. века утицало француско“.
