Мартовско предавање др Александре Колаковић фокусирано је на историју научне сарадње Француске и Србије и анализира француско-српске односе у доба Великог рата (1914–1918) са циљем да се изнова испитају домети и последице активне улоге научника у развоју односа ова два народа. Повод за овакву анализу је обележавање сто осамдесет и пет година од успостављања дипломатских односа две државе и стотину и десет година од избијања Великог рата.
Док је први део предавања др Колаковић посветила сагледавању термина научне дипломатије, желећи да пратиоцима Јутјуб канала Културног центра Новог Сада на прави начин и из једног новог угла омогући разумевање начина посматрања догађаја, појава и процеса у историји француско-српске научне и дипломатске сарадње, актерима и активностима које се могу посматрати као пракса научне дипломатије између Србије и Француске посвећена је пажња у другом делу предавања. У фокусу овомесечне трибине су тадашњи амбасадор Србије у Паризу Миленко Веснић, неформални аташе за штампу Гргур Јакшић, професор Београдског универзитета Ђорђе Станојевић и Милета Новаковић, син Стојана Новаковића.
Као посебно важан догађај, у коме препознајемо научнике и публицисте као актере научне дипломатије и пропаганде 1915. године, истиче се организовање Српског дана у свим француским школама, али и оснивање организације La Nation Serbe en France („Српски народ у Француској“) у оквиру које је прикупљана хуманитарна помоћ и организована брига о српским избеглицама, пре свега ђацима и студентима од којих је део остао и без породице.