Предавање др Бориса Стојковског „Срби у Јужној Угарској пре Велике сеобе“ (13. 6. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
Положај Срба у Јужној Угарској тема је која је у историографији присутна, али не у толикој мери као период након Велике сеобе, када су Срби постали организован политички фактор. Они нису дошли на празно поље, нити то значи да на тим подручјима Срба није било раније – словенско присуство је од старијих времена доказано посредством разнородних извора преко топонима и српске терминологије. Др Борис Стојковски наводи како од почетка 13. века можемо систематски пратити насељавање Срба на просторе Угарске, али да је преломни тренутак био Косовски бој. Срем је из бројних разлога био на удару, најпре због тога што је реч о пограничном подручју. Присуство Срба на просторима Јужне Угарске могуће је сагледати путем разних докумената и инсигнија, као што је печат деспота Стефана или палата у Будиму.
Др Стојковски истиче како је српски трговачки слој од 1440. године све присутнији на подручју Угарске. Низ трговачких повластица у дуготрајној миграцији, допринео је да се Срби на овим просторима уклопе у економски живот. Важна је и позиција српских великаша који су прешли у Срем, попут Бранковића, Јакшића, Белмужевића и Бакића. До краја 16. века на просторима под турском влашћу било је све више Срба, који су, иако раштркани, насељавали део Угарске.
