Априлска тема др Милоша Савина осветљава лик и дело Мише Димитријевића – несумњиво јединог наследника Милетићеве политичке идеје. На самом почетку, аутор указује на биографске податке али такође и на плагирану биографију Мише Димитријевића која је својеврсни тренд, преписују му се особине других људи које нису биле њему својствене. Таква пропаганда настала је из „кухиње“ његовог политичког опонента који је тај ривалитет решио 1890. године на Железничкој станици у Новом Саду. Дакако, говоримо о Јаши Томићу који је са предомишљајем, после дугог праћења, са унапред припремљеним ловачким ножем, на јавном месту и пред окупљеним грађанима и пријатељима Мише Димитријевића, готово ритуално убио свог политичког ривала и тиме окончао вишегодишње сукобе.
У наредном делу трибине Савин се бави развојем политичке личности Мише Димитријевића, најталентованијим младим политичарем друге генерације српског опозиционог покрета у Угарској током XX века. Након онемогућавања приступу Застави на чијем се челу нашао Јаша Томић, Димитријевић оснива часопис Браник (1885) као гласник српских либерала, преко кога политички делује на доследним позицијама Бечкеречког програма.