Предавање др Милоша Савина на тему „Сеоба Срба 1690 – политичке последице“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Милоша Савина на тему „Сеоба Срба 1690 – политичке последице“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Милоша Савина на тему „Сеоба Срба 1690 – политичке последице“ (13. 7. 2021) можете погледати  на нашем Јутјуб каналу.

Пре пада под Османску власт, предели Србије су били изузетно живи и насељени. Постојао је облик средњевековне привреде којом се тадашње становништво бавило. Међутим, својим свакодневним упадима Турци су исцрпљивали народ опустошивши те крајеве.

На месту патријарха се у то време налазио Арсеније III Црнојевић (касније назван Чарнојевић), који је, према речима историчара Савина, имао много већи значај као политички него као верски вођа. Др Савин сматра да Чарнојевић није имао неке значајне теолошке домете, али да је био веома практичан и способан човек – талентовани политичар свог доба.

У Аутрији у том периоду влада цар Леополд I који је одрастао и школовао се у Шпанији, у екстремно католичком духу. У Османском царству је у то време владала много већа верска толеранција него у Западној Европи, где су протестанти и остали јеретици крваво ликвидирани.

До урушавања турске империје долази због њеног ширења готово целим источним Медитераном, што је довело до губитка њене цетралне моћи. Након Бечког рата долази до потпуног опадања турске моћи, губитка јасног правца и дотадашње освајачке политике турске империје.

У то време је било записа који су говорили да се не зна да ли су гори Турци или Немци (Аустријанци) –  рекао је Савин, наводећи да су нападе на српско становништво вршиле турске трупе што је довело до све већег приклањања Срба аустријској војсци.

Под најездом Турака око 70 –  80.000 људи сели се ка северу прелазећи Саву и Дунав. Са патријархом Арсенијем ишла је највећа група у којој су били најугледнији и најбогатији, због чега му је касније замерано да је тим актом умањио могућност националног отпора Османлијама на Балкану.