Прилично је магловита историјска призма о Србима у Војводини пре XIX века и др Милош Савин наводи како ће током трибине покушати да путем маркантних догађаја који су попунили тај временски период представи живот и политичке тенденције људи српске народности на овом простору. Насељавање Срба у Војводину у већем обиму десило се у XIII веку, што потврђује папски документ речима да у „оностраном Срему“ доминирају православни Словени, односно Срби. Банат, како др Савин наводи, има континуитет у стварању српске културне баштине током XII, XIII и XIV века. Он добија доминантну српску компоненту за време Матије Корвина који је доселио још 150 хиљада Срба, а додатних 200 хиљада дошло је у Банат након пада деспотовине. У Бачку су се Срби прелили из Срема и Баната, а Турцима су служили за убирање пореза. Др Савин напомиње како је Војводина коју ми знамо тада била мочварно и маларично подручје, чије је култивисање почело касније.
Догађаји којима др Савин посвећује пажњу и помоћу којих описује живот и прикљученија Срба на простору Војводине пре XIX века јесу важне тачке српске историје: Устанак Срба у Банату, Велика сеоба Срба, Велики бечки рат, Пожаревачки мир, Београдски мир, Елибертација Новог Сада, Темишварски сабор итд. Централни део трибине др Савин посвећује најмистериознијој личности српске историје – Јовану Ненаду Црном, о ком постоје разне легенде и неутемељене приче попут оних о пореклу везаном за династију Црнојевића или навода да је био „изданак дна плебса“ и коњушар, а чије је заносе и пркосе својим научним радом расветлио др Борис Стојковски.