Предавање католичког теолога Горана Шарића на тему „Рат у Украјини – Европа на рубу бездана?“ (2. 3. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Тема за коју Горан Шарић наводи да је озбиљна, тешка и мучна, као и то да се до последњег тренутка надао да ће је избећи, отвара питање да ли ће уследити Армагедон „или има шансе да се свет извуче“. Он сматра да је прави тренутак да се представи све што је важно да се зна о Украјини, али и да се укаже на медијски рат, који је подједнако страшан и алармантан, будући да га подстичу и распламсавају аналитичари који не владају материјом. На самом почетку, Шарић приказује фотографије разрушених установа и природе у ватри, постављајући питање да ли свако од нас може осудити овакве слике, да би подсетио гледаоце да је реч о призорима бомбардованог Београда, који није био предмет масовне хистерије, будући да је „Запад селективан у примени међународних права“. Наводећи да су на просторима данашње Украјине пре 50 000 година постајала насеља неандерталаца и указујући на чињеницу да је реч о држави која је можда била колевка европске цивилизације, он истиче да му је жао што уместо тренутног рата то није тема данашњег предавања. Шарић упозорава да је веома важно свему дати контекст, наводећи пример „Голодомора“ тридесетих година прошлог века, када је због глади умрло неколико милиона Украјинаца – будући да се при подсећању на овај страшни период често не наводи да су умирали и други народи.
„Болесну медијску пропаганду“ Шарић илуструје приказима Путина с брковима доцртаним како би се на визуелном плану поистоветио с Хитлером, лажним вестима у којима се манекенке у униформи представљају као настрадали борци и бројним наводима аналитичара који остављају утисак да „сви на Западу имају ПТСП од руске инвазије“. За оне који на протестима шире украјинску заставу, Шарић се пита зашто нису били на улицама да се буне против злочина у Кравицама, Јасеновцу или Панами, Либији и Ираку. Он наводи да би украјинске избеглице требало примити и указати им помоћ и изражава наду да ће Словени престати да пуцају једни на друге. „Ми не знамо шта се тачно дешава“ и „да ли Руси знају нешто што ми не знамо или показују своју војну моћ водећи рачуна о цивилима“ – истиче Шарић и закључује да је „Запад данас култура смрти“, а да се ми морамо држати заједно и не наседати на провокације, с надом да ће ипак доћи до пружања руке између два најсличнија народа на свету.
