Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Револуција и контрареволуција: српски покрет у Војводини након мајских догађаја 1848” (30. 12. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Као наставак Француске буржоаске револуције из 1789. године, Западну и Средњу Европу је крајем фебруара 1848. обухватила антифеудална, грађанско-демократска револуција, која ће довести до значајних социјалних и културних промена. Овај револуционарни замах се назива Пролеће нација или Буђење народа. На војвођанском простору дошло је до социјалних и аграрних побуна. Револуционарне тежње Срба и Мађара су се у почетку потпуно подударале. Међутим, мађарски револуционари су након преузимања власти одбили да признају иста права Србима, сматрајући да у Угарској, односно Мађарској, постоји само један политички народ – Мађари. За српске револуционаре је била неприхватљива идеја о постојању само једне, мађарске нације у Угарској, пошто су себе такође сматрали равноправним народом. Представник новосадског револуционарног одбора племић Ђорђе Стратимировић је упозорио првог човека мађарске револуције Лајоша Кошута да ће Срби, ако Мађари не попусте, тражити признање аутономије на другој адреси. Кошут је одговорио да мађарско-српски проблем може да се реши само сабљом.
У Сремским Карловцима је од 13. до 15. маја одржана Мајска скупштина која је прогласила Српску Војводину. Изабран је Главни одбор као извршни орган, тј. влада Војводине, који је у Војводини организовао потпуно независну државно-правну и економску власт. Бечки „меродавни“ кругови и Угарска влада били су изразито непријатељски настројени према Војводини која је у том периоду једина спроводила и грађанску и националну револуцију. Крвави мађарско-српски рат отпочео је нападом на Сремске Карловце 12. јуна 1848.