Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ” можете погледати 22. априла у 21.00 час на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Аустроугарска је водила демографску политику смањења броја становништва српске националности у Босни и Херцеговини у једном осмишљеном покушају да избрише његов идентитет. У циљу реализације својих тежњи афирмисали су идеју о постојању засебне „босанске нације“. У последњем аустријском попису становништва из 1910. године било је 825.418 православних Срба, што чини 43,49% укупног броја становника. Према попису становништва од 22. априла 1895. године, Босна има 1.361.868 становника и Херцеговина 229.168, што даје укупан број становника 1.591.036. Крајем XIX века Срби у БиХ основали су различита читалачка, културна и певачка друштва, а почетком XX века нова интелигенција Срба у БиХ одиграла је главну улогу у политичком животу српског народа. Главне српске културне и националне организације биле су „Просвјета” и „Зора”. Српске националне организације биле су фокусиране на очување српског језика, историје и културе. Прве српске соколске заједнице на садашњој територији Босне и Херцеговине основане су крајем XIX века. Стеван Жакула се памти као истакнути радник у отварању и одржавању соколских и гимнастичких клубова. Жакула је био покретач Српског гимнастичког друштва „Обилић“ у Мостару и Спортско-гимнастичког друштва „Српско соко“ у Тузли. Соколска друштва су основана и у другим градовима широм Босне и Херцеговине.