Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ” (22. 4. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Циклус предавања која тематизују српско-хрватске односе Огњен Карановић употпунио је освртом на историју поменутих односа у периоду од 1878. до 1914. године. Пажљиво осмишљен покушај измене структуре становништва на тлу Босне и Херцеговине Аустроугарска је спроводила поступно кроз демографску политику смањења броја становништва српске националности. С тим у вези афирмисана је идеја о постојању засебне „босанске нације“, што је дефакто био начин на који је Аустроугарска имала намеру да оствари свој систематски план брисања српског идентитета на простору БиХ. У прилог томе гласно говоре анализе пописа становништва, и довољно је само узети у разматрање пописе из 1910. и 1895. године. У последњем аустријском попису становништва из 1910. године било је 825.418 православних Срба, што чини 43,49% укупног броја становника. Према попису становништва од 22. априла 1895. године, Босна има 1.361.868 становника и Херцеговина 229.168, што даје укупан број становника 1.591.036.
Како би очували и однеговали свој национ, Срби оснивају различита читалачка, културна и певачка друштва, а почетком XX века нова интелигенција Срба у БиХ одиграла је главну улогу у политичком животу српског народа. Главне српске културне и националне организације биле су „Просвјета” и „Зора”. Српске националне организације биле су фокусиране на очување српског језика, историје и културе. Прве српске соколске заједнице на садашњој територији Босне и Херцеговине основане су крајем XIX века.