Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД САРАЈЕВА ДО ДАНЦИГА” можете погледати 30. априла у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Држава Краљевина СХС зависила је пре свега од односа два најбројнија народа: Срба, који су нову државу доживели као проширену Србију и тежили централизованој држави и Хрвата, коју су једну многонационалну државу каква је била Аустроугарска заменили сличном многонационалном државом и тежили федералној држави где би имали и своју територијалну јединицу. Да ли је босанским Муслиманима 1918. био ближи концепт Срба или Хрвата, унитаризам или федерализам? У почетку бар јавно унитаризам, али брзо je федерализам постао привлачнији концепт, нарочито како су се све више конституисали и профилисали као нација од верске групе урачунате у Србе на почетку живота нове државе 1918. Са протоком времена Хрвати, други најбројнији народ у држави, све су више инсистирали на свом, федералном концепту заједничке државе, који би афирмисао пре свега хрватску федералну јединицу. Убрзо после парламентарних избора од 18. марта 1923. створен је нови, још снажнији савез федералистички оријентисаних политичких странака: ујединиле су се Хрватска републиканска сељачка странка, Словенска људска странка и Југословенска муслиманска организација. Видимо да босански Муслимани врло брзо након стварања државе исказују незадовољство територијалном орагнизацијом и захтевају федерализацију државе.