Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића „Дипломатија Хладног рата (други део): Нова источна политикаˮ (25. 8. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Наставком трибине о дипломатији Хладног рата Милорад Вукашиновић обухвата период од 1971. године до пада Берлинског зида 1989, називајући га бурним временом у ком су се десиле фундаменталне геополитичке промене у свету. Кисинџерова посета Пекингу унела је нову динамику у односе две суперсиле, а укључивањем Кине у светски привредни систем Совјетски Савез био је принуђен на низ уступака. Како Вукашиновић наводи, Европа је постала главни подијум сучељености Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава, а „модел обуздавања срца света замењен је концептом прикривених акција“, који је проузрокован јачањем сарадње Америке и Ватикана. Вукашиновић објашњава да је након избора Карла Војтиле за папу постало јасно како „римокатоличка црква напушта политичку еквидистанцу и постаје део антикомунистичког конзорцијума који предводе САД“. Једна од првих жртава закулисног савеза била је Југославија чији је државни врх знао за одлуку о планираном разбијању, а Србе је нови светски политички талас ипак успео да изненади.
Тајни разговори председника Регана и папе Јована Павла II објављени су почетком деведесетих година прошлог века. Вукашиновић истиче необичну повезаност двојице људи који су били уверени у то да су божјим промислом стекли право на улоге оних који ће окончати Хладни рат, будући да су и један и други током 1981. у чудним околностима преживели атентате. Папа је био умешан и успешан политичар у процесима разбијања Југославије и Совјетског Савеза, а Ватикан је деведесетих подржавао све кључне геостратешке услове САД и никада није осудио амерички милитаризам на тлу Балкана. Вукашиновић истиче да не смемо заборавити да је Ватикан „здушно радио у прилог независности Косова“, да је подржао сепаратизам у Црној Гори 2006. године и прогон СПЦ са тих простора. На концу, Вукашиновић износи мишљење да Хладни рат није окончан, напротив – сви принципи западне спољне политике примењивани седамдесетих и осамдесетих и даље су на снази, и то уз радикалну манифестацију.