У првом сегменту дводелне трибине о украјинском граничнику новинар и публициста Милорад Вукашиновић указао је на значај сагледавања актуелног сукоба у Украјини са аспекта геополитичких узрока и последица и из перспективе егзистенцијалног сукоба. Вукашиновић истиче како ништа што се данас у Украјини дешава није случајно, те да је реч о темељном и дуго планираном рату који се мора сагледати из перспективе историјских околности. Седамдесетих година прошлог века оба супротстављена блока – комунистички и капиталистички – запали су у кризу, а напор да се она превазиђе условио је стратегију детанта, односно, међусобног попуштања. Идејни творац стратегије Хенри Кисинџер у Москви је потписао више споразума о ограничењу стратешког наоружања. Кулминација ових догађаја била је потписивање Завршног акта их Хелсинкија 1975. којим су оба блока формализовала своје интересне сфере. У Европи је први пут после Другог светског рата искрсло немачко питање, када је ова земља, како Вукашиновић наводи, препознала простор за своје активније деловање. Док се Немачка у концепцији биполаризма ослањала на дипломатске способности, САД је у Ватикану нашла стратешког савезника – папа Јован Павле II и Реган су потписали тајни споразум којим је срушена формула о „јалтској“ и „потсдамској“ Европи.
Припреме за рат у Украјини почеле су још 1991. године, када је формирана украјинска војска, која је чак потписала документ у ком је наведена могућност рата против Русије. Пет година касније Бжежински је истакао како се на тлу Украјине решава питање да ли ће Русија више икада бити империја. Вукашиновић истиче и касније наводе сличне природе, какви су они у Дугиновој књизи Основи геополитике, која је посвећена изазову суверене Украјине. Првим државним ударом у Украјини 2004. промовисан је принцип владавине гомиле, када је почела и унутрашња нацификација земље. Криза је непрекидно произвођена како би се Русија дестабилизовала.