Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРБИ, ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА (други део)ˮ (25. 10. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Историчар Огњен Карановић својим новим предавањем наставља раније отворену тему односа српског народа према идеји југословенства. Од 1. децембра 1918. године па све до пропасти прве заједничке државе Јужних Словена, Југославија је била „опхрвана перманентном кризомˮ, како истиче Карановић, наглашавајући да постоје два фундаментално различита погледа на југословенску идеју која су „у политичком смислу условила крвави распад Југославије 1941. годинеˮ. Ти погледи тичу се питања сврсисходности ове државе. Тако је за српски народ Југославија била „есхатолошки изразˮ свих његових тежњи, јер је тој идеји приступљено са увелико изграђеним националним идентитетом. Стога, у формирању наднационалног идентитета, који би се даље интегрисао у нови национални идентитет, није било ничег проблематичног за српско становиште. Међутим, хрватски идентитет почива на постфеудалним основама, а хрватски народ је млада нација. Имајући речено у виду, јасно је да се њен улазак у поменуту нову наднационалну творевину коси с природним поривом да се створи самостална национална држава као идентитетска потврда, али је, једнако, тај улазак и нужан, како хрватска нација не би постала „лак пленˮ страном интересу.
Карановић се овим и другим питањима, уско у вези са темом поимања идеје југословенства, бави заузимајући полиперспективу, што омогућава темељнији увид у природу процеса и односа српског и хрватског становишта спрам југословенске идеје. Од нарочитог значаја било је понашање два политичка пола која се могу идентификовати на хрватској страни у виду Хрватске сељачке странке и Хрватске странке права. Карановић тумачи превирања и промене које су захватиле, како је то на предавању подељено, три фазе постојања прве југословенске државе. Свака фаза представљена је посредством кључних идеја, догађаја и личности, док је посебан квалитет трибине садржан у реинтерпретацији крајњих консеквенци појединих историјских одлука и питања одговорности, што стоји у функцији расветљавања периода који је претходио Другом светском рату.
