| Истока или запада, представља дилему пред којом се Русија свакако не налази први пут, али се чини да је данас она актуелнија више него икад у последњих три века. Тачније, још од времена Петра Великог, који се са истим питањем суочавао крајем XVII и почетком XVIII века, та дилема није имала толику важност. Наиме, од ескалација рата у Украјини, 24. фебруара 2022. године, земље политичког Запада ушле су у директан економски, медијски, културни, а делимично и војни обрачун са Русијом. Односно, санкцијама наметнутим руској држави, уз отворено наоружавање Украјине, САД и њихови европски савезници суштински су отпочели сваки могући, сем директног оружаног, рат против Русије. У тим околностима власти у Кремљу, нашле су се дубоко изоловане у односу на Запад, што свакако оставља значајне последице по функционисање те земље. Посебно када узмемо у обзир да је Русија не само деценијама, већ вековима уназад, важан део европског цивилизацијског, културног, али и политичког круга. Самим тим, та дилема Исток или Запад, која се данас поставља пред Русију, суштински је изнуђена и вољом Запада подигнута на пиједестал као једно од најважнијих националних питања. Са друге стране, колико год идеја драматичног заокрета спољнополитичке, економске, културне и спортске оријентације Русије према Истоку деловала као једино могуће решење, чињеница је да би њена реализација изискивале радикалне и свеобухватне промене у руском друштву. Свакако не исте, али у доброј мери сличне онима које је пре више од три века у тој великој евро-азијској земљи спроводио Петар I Романов, највећи реформатор у Историји Русије. О Петру Великом, његовим реформама, као и паралелама које можемо повући са данашњим временом, говориће историчар Срђан Граовац, 2. марта 2023. године, на Трибини младих у КЦНС. |