Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Тајни досије Броз (1945−1980)“ (29. 1. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На почетку јануарске трибине новинар и публициста Милорад Вукашиновић нагласио је да је предавање посвећено Јосипу Брозу подељено на два дела. У јануарском делу излагања, Вукашиновић ће обухватити период од 1945–1970. године, а фебруарска трибина биће посвећена периоду од 1970–1980. године.
О личности и политици Јосипа Броза Тита, некадашњег доживотног југословенског председника, прећутано је много тога, истиче Вукашиновић. Околност да су после његове смрти 1980. најважније светске архиве од Ватикана, Лондона, Вашингтона и Москве, до Маршалата у Београду, и даље затворене за истраживаче, нашој задатој теми даје изразито конспирилошко значење. Из ове својеврсне „завере ћутања о Титу“ Вукашиновић закључује да процес декомпозиције постјугословенског простора на штету српског народа још увек није окончан. Због тога је демистификација „титоизма“ питање од прворазредног значаја за наше друштво.
Светску славу Броз је стекао 1948. године у време Резолуције ИБ и сукоба са Стаљином. Овде није било само реч о расколу унутар једног до тада монолитног комунистичког блока, већ се првенствено радило о реализацији „Труманове доктрине“ у оквиру које су послератне САД преузеле британске обавезе у Турској и Грчкој. Извлачење СФРЈ из комунистичког блока било је део Римланда – стратегије америчког овладавања ободом Евроазије, а ради даљег потискивања Совјетског Савеза ка унутрашњости огромног континента. Мало је познат податак да се суров обрачун Броза са стаљинистичком опозицијом у земљи одвијао по директном налогу британске обавештајне службе, која је још тада проценила да победа над комунизмом није могућа без тоталне ликвидације стаљинистичких кадрова у свим државама иза Гвоздене завесе.
Почетком шездесетих година 20. века постепено се мењао амерички однос према СФРЈ. У Вашингтону се није благонаклоно гледало на помирење Тито–Хрушчов, али и на формирање Покрета несврстаних 1961. Под утицајем снажног католичког лобија, СФРЈ је 1962. изгубила статус најповлашћеније нације у трговини са Америком, што је веома погађало Југославију која је била „чворно везана за САД“ са неких 179 уговора у разним областима сарадње, посебно у научно-технолошкој сфери.
На крају предавања, Вукашиновић указује на један моменат који је на фаталан начин утицао на стање на Косову и Метохији. Тито је тада први пут јавно рекао да су Албанци већина на Косову, као и да сви (мислећи на Србе) морају да науче албански језик. Такође, истакао је да Албанци имају право на заставу, које нико не може да им одузме. Свега месец дана након овог обраћања почео је прогон српских и црногорских кадрова.