Предавање Огњена Карановића на тему „Холокауст и геноцид над Србима у злочиначкој НДХ 1941. године“ можете погледати 25. јануара у 20 часова на нашем Јутјуб каналу.
Геноцид над Србима представља систематски прогон и истребљење Срба од стране злочиначког усташког режима у Независној Држави Хрватској, марионетској држави нацистичке Немачке, у периоду између 1941. и 1945. године. Геноцид је спровођен кроз брутална погубљења у логорима смрти, масовна убиства, депортације, етничка чишћења и присилна преобраћања у римокатоличку конфесију. Истребљења су спровођења упоредо са Холокаустом у НДХ, вођена расном нацистичком теоријом и великохрватском идеологијом. Намера и чин су били да се побије и покрсти преко 30000 српске дјеце и по цену да хипотека овог злочина остане у наслеђе и савременој, демократској хрватској држави. Хапшења Јевреја почела су у првим данима усташке власти. У почетку су привођени само појединци, истакнути и утицајни чланови јеврејске заједнице. У мају 1941. организована су хапшења ширих размера која су интензивирана. Тада су 21. маја 1941. године ухапшени сви чланови загребачкога „Макабија“, што је водило у систематски злочиначки обрачун у односу на целокупну јеврејску заједнициу, односно према по злу чувеном и монструозном тзв. коначном решењу и то под геслом: „У НДХ нема места за Жидове“. Крајем јуна 1941. Павелић је издао проглас „Изванредна законска одредба и заповиједи” да „…Жидови шире лажне вијести (…) ометају и отежавају опскрбу пучанства, то се колективно сматрају за то одговорнима, и према томе ће се према њима поступити и спремати их поврх казнено-поправне одговорности у заточеничка збиралишта под ведрим небом“. Монструм нацистичко-усташког злочина постао је свакодневица недужног српског, јеврејског и ромског становништва.
Related
