Предавање Срђана Граовца на тему „Стојан Новаковић и наслеђе Берлинског конгреса“ 25. јануара на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Срђана Граовца на тему „Стојан Новаковић и наслеђе Берлинског конгреса“ можете погледати 25. јануара у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.

Стојан Новаковић, угледни српски научник и политичар, био је међу оним појединцима који су изнели своје виђење Конгреса и писали о последицама његових одлука. Међутим, ретко се може срести личност која је своје оцене износила скоро непрекидно и документовано, више деценија, све од времена када су велике силе, 1878. године, преузеле на себе резултате ратова на Балкану од 1876. до 1878. године. Новаковић је заправо скоро четрдесет година био загледан у конгресне одлуке, па је и многе потоње догађаје објашњавао њиховим последицама. Чинио је то најпре као савременик и очевидац, учесник у ратним збивањима и као политички ангажована личност, која се наглашено залагала за остварење националних задатака Србије. Потом је Конгрес посматрао као члан владајуће Напредне странке, која je, y кршењу неких конгресних одлука од стране суседних народа, видела озбиљну опасност по српске интересе. Као председник владе средином деведесетих година, када је српску политику окренуо ка Русији и издржао снажан притисак Аустроугарске, он је имао прилику да најбоље осети погубност оних одлука које су Аустроугарску учврстиле на Балкану. Током своје дуге дипломатске каријере када је, службујући у Цариграду и Петрограду упознао са стране деловање аустроугарске дипломатије и њене планове према Србији, имао је прилике да види последице конгресних одлука. Заоштравање односа између Србије и Аустроугарске отпочињањем царинског рата 1906. године дало му је прилику да укаже на то да су обавезе наметнуте Србији одлукама Берлинског конгреса биле основа за непрекидни притисак Беча на балканско становништво. Aнексија Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908. године подстакла га је да понуди једну широку оцену Берлинског конгреса као, по њему, генератора балканске кризе.