Предавање Огњена Карановића на тему „ИСТОРИЈА НДХ ОД 1942. ДО 1944. ГОДИНЕ: СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“ можете погледати 25. новембра у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Влада НДХ је била састављена од истакнутих првака усташког покрета, од којих је део припадао домовинској групи, а део усташкој емиграцији. На челу Владе био је Анте Павелић који је, како то формулише Матковић, „обнашао и дужност шефа државе с титулом Поглавника, коју је имао и у емиграцији као оснивач и врховник усташке емигрантске организације. То је упућивало на тијесну повезаност, односно јединство државне власти и усташке организације. Павелић је као шеф државе и владе доносио све важније одлуке у вањској и унутарњој политици НДХ, именовао и разрјешавао све високе усташке дужноснике. Као поглавар државе, Павелић је био и врховни заповједник оружаних снага. (…) Како држава није имала представничког законодавног тијела (парламента), све законе и законске одредбе доносио је и потписивао Поглавник. Истина, током 1942. године Павелић је покушао да установи квазипредставничко тело – тзв. Хрватски државни сабор, у који су, сагласно поглавниковој „законској одредби“, улазили: (1) хрватски народни заступници последњег сазива хрватског Сабора из 1918. године; (2) хрватски народни заступници изабрани на изборима у Краљевини Југославији 1938. године; (3) чланови Већа бивше Хрватске странке права изабрани 1919. године; (4) доглавници, поглавни побочници и повереници у Главном усташком стану Хрватског усташког ослободилачког покрета и (5) два представника немачке националне мањине.” Хрватски државни сабор заседао је само три пута, а онда га је Павелић распустио крајем 1942. године. Законодавна власт је, дакле, све време била у рукама поглавника, те се Хрватски државни сабор уопште не може поредити са словачким Снемом, ма колико једнопартијски карактер словачке Народне скупштине лимитирао њен значај и ма колико широка била овлашћења извршне власти у доношењу уредби са законском снагом.
Related
