Предавање Огњена Карановића на тему „НДХ И СВЕТ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“ можете погледати 25. октобра у 20 часова на нашем Јутјуб каналу.
Једно од важних питања за одређење међународноправног статуса НДХ јесте њено признање од других држава. Да је то питање веома значајно, показује и податак да је одмах након проглашења НДХ Хитлеру и Мусолинију упућен захтев за признање нове државе. Током 1941. и 1943. године, у ратним условима, уследио је већи број признања НДХ, али је важно поменути да су готово све те државе биле потписнице Тројног пакта или Антикоминтернског пакта, односно државе повезане са Силама осовине. Прво признање НДХ није дошло од Немачке и Италије, већ од Мађарске, и то на дан проглашења независности 10. априла 1941. године. Мађарска је журила да призна НДХ, а разлоге за то треба тражити у уговору о вечном пријатељству, који је са Краљевином Југославијом потписала у децембру 1940. године. Проглашење НДХ као самосталне државе Мађарској је ишло на руку како би оправдала неважност тог уговора, јер је Југославија престала да постоји, а све ради остварења сопствених територијалних тежњи. Након признања Мађарске, уследило је признање новостворене државе од Немачке 15. априла 1941. године, а истог дана признала ју је и Италија. У акту признања Немачке Хитлер је написао следеће: „За мене је посве особита радост и задовољство, што Вам могу изјавити да Њемачки Рајх признаје Независну Државу Хрватску у часу када је хрватски народ нашао своју дуго жељену слободу кроз побједоносно продирање чета сила Осовине.“ Такође, и Мусолини је исказао своје задовољство због стварања нове Хрватске, „која је себи данас извојштила дуго жељену слободу“. У једном документу упућеном Министарству спољних послова наглашава се да је независна и слободна Држава Хрватска створена напорима Хрвата, те вољом и уз помоћ осовинских сила Немачке и Италије, да су у акту признања обе државе нагласиле да је нова држава „независна и слободна“, а да ће њене границе бити одређене накнадно, у „слободном, а наравно и једнакоправном споразуму представника слободне Хрватске Државе, те сила осовине“.