Предавање Огњена Карановића на тему „Српско-хрватски односи у Краљевини Југославији 1929–1939. године“ на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „Српско-хрватски односи у Краљевини Југославији 1929–1939. године“ на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „Српско-хрватски односи у Краљевини Југославији 1929–1939. године“ (23.10.2020) можете погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Говорећи о другој фази у животу југословенске државе (1929–1935), Карановић је акценат ставио на српско-хрватске односе између два светска рата. Након што је Анте Трумбић иступио са предлозима о преуређењу југословенске државе који су се огледали у захтевима за федерализацијом и трансформацијом државе у облик уније, Хрвати су били спремни да самостално крену у реализацију неког од ових планова, иако би то значило конкретну претњу по опстанак Краљевине СХС. Сеоско становништво у Хрватској није толико било заинтересовано за политичке прилике у земљи. У Загребу су избиле демонстрације и на катедрали су истакнуте три црне заставе – симболи смрти државне заједнице. Званични став Хрватске тицао се обнове властите државности.

Краљ Александар је био за компромис, али до њега није дошло. Стога је краљ, покушавајући да спаси земљу, завео лични режим. Земља је 6. јануара 1929, после осам година парламентарног живота, закорачила у монархо-диктатуру. У нераскидивој вези са тим чином, заснованом на илузији да је после десет година заједничког живота могуће декретима, у тачно одређеним роковима, формирати нову југословенску нацију, била је и промена имена државе (Краљевина Југославија), као и подела земље на управна подручја. Административна подела на девет бановина била је покушај да се брисањем граница историјских области спречи даљи дезинтеграциони процеси у југословенској држави и дефинитивно разбију историјске области које су потхрањивале сепаратизме. Ипак, веома брзо се показало да упориште диктатуре у војном врху, апарату безбедности, делу грађанских политичких снага Србије и Словеније и привредних финансијских кругова Хрватске, није довољно за стабилну власт. Октроисањем Устава од 3. септембра 1931. формално је био завршен период монархо-диктатуре.

Хрватско национално питање је ипак наставило да тиња. Краљ Александар је планирао да се по повратку из Француске позабави хрватским захтевима, но са тог путовања се никада није вратио, подневши жртву нерешених спорова.