Предавање историчара Срђана Граовца на тему „Јован Ристић и либерална странка” можете погледати 26. новембра у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Рађање српског парламентаризма никако се не може одвојити од процеса формирања модерних политичких партија у Србији. Иако су прве странке настале тек 1881. године, заметке њиховог формирања уочавамо знатно пре. Тачније, деценијама раније настајале су различите политичке струје и групације, које су заступале супротне политичко-идеолошке правце и суштински су представљале претече модерних партија у Србији. Српском политичком сценом до 1881. године доминирале су конзервативна струја и следбеници Илије Гарашанина, чија ће млађа генерација политичких делатника формирати Напредну странку. Групација радикала и социјалиста, ученика Светозара Марковића створиће Народно радикалну странку. док ће се из либералне струје окупљена око Јеврема Грујића, Стевче Михајловића, Владимара Јовановића и др. развити Народно либерална странка. Први шеф и неприкосновени вођа Либералне странке био је један од најутицајнијих државника модерне Србије, Јован Ристић. Још и пре формалног устројавања партије, Ристић и либерална групација дали су немерљив допринос свеукупном развоју Србије, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану. Либерална влада је водила Србију кроз период Велике источне кризе, када су вођена два рата против Османлијског царства. Јован Ристић је бранио интересе свог народа на Берлинском конгресу, чијим одлукама је Србија стекла независност, међународно признање и значајно територијално проширење. Ристић и његови либерални следбеници били су креатори такозваног Намесничког устава, којим су уређени друштвено-политички односи у Србији и који је умногоме одредио динамику политичких односа унутар земље. Све поменуте ствари либерали су постигли још пре формирања чврсте страначке структуре, тачније пре 1882. године. Испоставило се да је то био зенит српских либерала и њиховог вође. Никада више након тога нису имали толики утицај на политичку стварност своје земље.
Related
