У свечаној и топлој атмосфери салона Гизи Бајор у Народном позоришту у Будимпешти, у суботу, 14. марта 2026. године, одржана је промоција приповетке за децу и одрасле „Ту је и кад није” аутора Мирка Митра Кркељића. Издавач књиге је Културно удружење „Зора”, а промоција је, захваљујући Српском позоришту у Мађарској и „Српском венцу”, уврштено у програм фестивала „Присутност/Jelenlét”.Догађај је почео у 18 часова, а сала је била испуњена до последњег места. Међу присутнима нашли су се бројни представници културног и јавног живота српске заједнице у Мађарској, писци, уметници, педагози, родитељи са децом, као и љубитељи књижевности који су дошли да подрже ново издање намењено младим читаоцима, али и оним старијим, младима у души. Вече је протекло у знаку разговора о књижевности и стваралаштву, али и у атмосфери искрене радости што се у српској заједници у Мађарској појавила нова, пажљиво осмишљена и визуелно богата књига.Уводни део вечериПрограм је отворила драмска уметница Алиса Лацко, читајући одломке из приповетке. Она је својом надахнутом интерпретацијом омогућила присутнима да из света стварности одмах уплове у свет бајке.Затим је присутне поздравила директорка Културног удружења „Српски венац” Зорица Јурковић. У кратком уводном обраћању она је истакла значај оваквих културних догађаја за очување језика, књижевности и културе српске заједнице у Мађарској, а потом представила учеснике вечери.Публици је најпре представљен аутор књиге, Мирко Митар Кркељић, затим илустраторка Андреа Шупут-Марковић, чије илустрације чине важан визуелни део овог издања, а најављен је и модератор разговора, уредник књиге, писац и књижевни критичар др Милан Степанов.У свом уводном излагању, др Милан Степанов говорио је о књизи из угла уредника, али и као познавалац књижевности за децу. Он је, на почетку свог излагања, нагласио да се његова стручна оцена може свести на једну једину реченицу: „Ова књига је прелепа”. Како је објаснио, лепота ове књиге не огледа се само у тексту и причи, већ и у њеном укупном облику, односно у складном односу текста и илустрација. Посебно је истакао да је реч о издању у којем је постигнута изузетна хармонија између књижевног и визуелног израза, додајући да се усуђује да каже да је ово „визуелно најкомплетнија књига у историји српског издаваштва у Мађарској”.Говорећи о свом раду на књизи, Степанов је објаснио да се његов уреднички посао углавном односио на текст – на реченице, ритам приче и мање језичке и стилске корекције, док је коначни дизајн и визуелно богат свет књиге заједничка креација Андреје Шупут Марковић и Мирка Митра Кркељића. Како је Степанов нагласио, читање рукописа било је право уживање, јер је прича таква да читаоца одмах увуче у свој свет и не пушта га док не прочита и последњу страницу.Посебно се осврнуо на дух и филозофију саме приче. Иако је књига формално намењена деци, она, како је рекао, има моћ да заинтересује читаоце свих узраста. То је, по његовим речима, једна од оних прича које човек чита најпре за себе, а затим и другима. Степанов је присутнима открио и да му књига већ неко време стоји на ноћном ормарићу, те да сваке вечери чита по неколико страница пред спавање. Поједине реченице, додао је, толико су лепе да човек пожели да их чита више пута, док неки мотиви из приче подстичу и нове књижевне идеје. Уз осмех је признао да је и сам почео да пише једну нову приповетку инспирисану једним малим детаљем из ове књиге, додајући да ће, ако та прича једног дана буде објављена, њен „кум” бити управо Мирко.Разговор са аутором и илустраторкомНакон уводног излагања, Алиса Лацко је прочитала још неке одломке из књиге, а затим је уследио разговор са аутором и илустраторком, који је водио др Милан Степанов.У разговору о настанку књиге, Мирко Кркељић говорио је о првој искри која је покренула причу. Објаснио је да је идеја настала тако што је он хтео да напише кратку причу о „Фоциславу”, коњу-маскоти фудбалског турнира у Ловри. Коњић се, међутим, „отргао контроли”, прескочио ограду и кренуо на своје путовање. Тако се, постепено, развила прича, коју на почетку ни сам аутор није планирао. Мирко је открио како је један од ликова приповетке, питоми вук Мухи, који цвеће воли више од лова, заправо литерарна верзија његовог истоименог пса. Тај прави Мухи је био, уједно, и прво створење којем је прича прочитана. Говорећи о писању за децу, аутор је истакао да је настојао да напише причу која ће бити разумљива и блиска деци, али истовремено довољно слојевита да и одрасли у њој пронађу нешто своје.Посебну пажњу у разговору изазвала је прича о сарадњи са илустраторком Андреом Шупут-Марковић. Она је публици открила како изгледа тренутак када илустратор први пут прочита рукопис и почне да замишља визуелни свет приче. Андреа је открила да је у стваралачки процес била укључена од самог почетка, и да је много труда уложила у осмишљавање главног лика, коњића Пација, који је свој коначни визуелни облик добио након дугог креативног процеса, у којем је учествовао и Мирко. На питање водитеља да ли она има омиљену илустрацију у књизи, уз осмех је одговорила да их има много, али да јој је једна од њих посебно драга: њен омиљени лик је Мухи, вук-љубитељ цвећа, пошто је – како је у шали рекла – и она „хипи у души”. Андреа је нагласила да је сарадња са аутором била веома добра и креативна, јер су у разговорима од самог почетка заједно развијали идеје о изгледу појединих сцена и карактера.Након разговора са ауторима, уследио је још један блок читања одломака из приче од стране Алисе Лацко, а затим је модератор позвао публику да постави питања. Многи од присутних су искористили прилику да се укључе у разговор. Посебно је било занимљиво питање једног млађег читаоца који је желео да зна како се писац осећао док је писао књигу. Кркељић је уз осмех одговорио да се осећао веома лепо.Завршни део и дружење са читаоцимаУ завршном делу програма др Милан Степанов је у шаљивом, али искреном тону подсетио публику на једну стару истину књижевног света – да писци дечјих књига не постају богати од свог рада, али да постоје две ствари које их чине истински срећним: сам чин стварања и тренутак када неко узме књигу у руке и прочита је. Позвао је присутне да, ако им се допала прича о овој књизи и свет који она отвара, узму примерак и понесу га кући – за неко дете које воле или за „дете које још увек живи у њима”.Књига је те вечери могла да се узме бесплато, уз добровољни прилог издавачкој радионици „Зора” за финансирање неких нових израња, а посебно интересовање владало је за примерке са ауторовом посветом. Након завршетка програма формирао се дугачак ред читалаца који су желели да разговарају са аутором, добију потпис и фотографишу се са књигом.Промоција књиге „Ту је и кад није” протекла је у пријатној и надахнутој атмосфери, уз много разговора, смеха и искреног интересовања публике. Вече је показало да књига за децу, када је написана са маштом, топлином и пажњом, може да окупи читаоце свих генерација.Како је на крају вечери речено, од тренутка када се нађе у рукама читалаца, књига више не припада само свом аутору – она припада свима који је читају. Судeћи по интересовању публике и живој атмосфери у препуној сали Народног позоришта у Будимпешти, прича Мирка Митра Кркељића већ је те вечери пронашла своје читаоце.М. С.Извор: снновинеплус
