PROLOG (I deo)

PREOBRAŽAJI
PREOBRAŽAJI – razgovor sa g-đom Metom Hočevar, (arhitekta i scenograf; Slovenija)  četvorostruka dobitnica Sterijine nagrade za scenografiju;  FTN – (Fakultet tehničkih nauka ) Prolog, doslovno – predgovor, u antičkoj drami  je početna scena koja nije neophodan deo drame, kada ga ima, može biti tesno povezan sa strukturom drame ili je njen sastavni deo, a u drugima nema nikakve veze sa radnjom i predstavlja samostalan deo drame. Razgovor koji je sinoć, 24. maja 2018,  dva dana pre zvaničnog otvaranja 63. Sterijinog pozorja, upriličen laboratoriji za scenski dizajn „Bratislav Gvojić“ na FTN-u sigurno je tesno povezan sa Sterijinim pozorjem. Sama činjenica da je g-đa Meta Hočevar četiri puta ovenčana nagradom je sama po sebi dovoljna da i laicima privuče pažnju. Kuriozitet da su nagrade dodeljen za predstave koje su nastale u četiri različita pozorišta, u četiri grada iz četiri nekadašnje republike – danas države (Zenica, Skoplje, Ljubljana i Zagreb) čitavoj priči dodaje poseban nivo poštovanja. U prepunoj sali, narečene laboratorije, neki studenti su sedeli na podu, razgovor sa znamenitom gošćom je znalački vodio profesor Radivoje Dinulović, takođe scenograf i arhitekta i takođe iskusni pozorišni vuk.
Foto: Ivanino DaVillano Đukić
Interesantan detalj na koji moramo da skrenemo pažnju za one koji baš i nisu upućeni u pozorište je da i gošća i domaćin potiču iz porodica koje su blisko vezane za pozorište te da su njihovi pretci ostavili značajne tragove u istoriji pozorišta na ovim prostorima. Pravo je zadovoljstvo bilo prisustvovati razgovoru gde su dva majstora svoga zanata u opuštenom razgovoru, bez puno pompe uspeli da demistifikuju misteriju zvanu scenski prostor ili kako bi to Piter Bruk svojevremno nazvao „prazan prostor“ (empty space).
Foto: Ivanino DaVillano Đukić
Po mišljenju potpisnika ovih redova ono što će studentima katedre za scenski dizajn ostati sigurno u sećanju je viđenje gospođe Hočevar u čemu je suštinska razlika između arhitekture i scenografije. Naime ona kaže da kada arhitekta realizuje svoje delo onda ono završeno i ostaje takvo kakvo jeste u dugom vrmenskom periodu, nema više popravljanja. S druge strane scenografija se može popravljati i prepravljati još za života neke pozorišne predstave za koju je namenjena i da je to bio za nju jedan od glavnih motiva i izazova koji ju je pored uspešne karijere u arhitekturi privuklo pozorištu. Sve u svemu, bio je to odličan uvod u predstojeća dešavanja na 63. Sterijinom pozorju koji će sigurno ostaviti dubok trag u sećanju prisutnih mladih ljudi a pretpostavljamo da ćemo u doglednoj budućnosti neke od njih imati priliku videti kao autore nekih budućih značajnih scenografskih rešenja a zašto da ne i kao buduće dobitnike Sterijine nagrade u toj oblasti? Za Vojvođanske vesti: Dragoljub Selaković

Ostavite odgovor