ПРОМОЦИЈА РОМАНА ЛАБУДА ДРАГИЋА КУКАВИЧЈА ПИЛАД

Градска библиотека у Новом Саду и Фонд за пружање помоћи Србима Тома Максимовић организовали су 13. новембра промоцију вишеструко награђиваног романа Кукавичја пилад аутора Лабуда Драгића.  О роману су говорили мр Милован Вујовић, председник Фонда Тома Максимовић, проф. Крсто  Бајевић, проф. др Милош Ковачевић и аутор. Уредница културног програма у Градској библиотеци Весна Живковић, у ауторовој биобиблиографији нагласила је да је рођен у Љевиштима у Црној Гори, а  живи и ствара у Београду. Аутор је збирки приповедака:  Који немају печата, Срам у катедрали, Долином сенки, Уочи трећих петлова, романа : У затонима Лете, Пандорини ветрови, Крв и вода, Беле ноћи сивог сокола.  За историјски роман Кукавичја пилад добио је 2017. године четири награде: Исидора Секулић,  Момо Капор, Светозар Ћоровић и Печат времена. У основи нарације овог романа су друштвена и политичка превирања у Црној Гори за време и после Првог светског рата, која доживљавају кулминцију  Божићном побуном.   Поздрављајући присутне у име Фонда Тома Максимовић мр Милован Вујовић, нагласио је да су у роману Кукавичја пилад на уметнички начин описана Божићна побуна у Црној Гори, односно, покушај  присталица одбачене династије Петровић да краља Николу силом врате на власт, служећи се архаичним језиком. Проф. Крсто Бајевић наглашава да је ово модеран,  историјски, па и породични  роман у коме аутор,  између објективне историографије, која осветљава суштину Божићне побуне, и квази историографије, коју промовише званична Црна Гора, везе мозаички текст, уводећи огромну језичку грађу те да је истанчао савремени књижевни језик свежином и богатством. Проф. Бајевић вредност овог дела види у оригиналним, стилским бравурама писца. Један од најбољих српских лингвиста и аутор бројних књига из области стилистике, синтаксе, семантике  и историје српског језика, проф др Милош Ковачевић, посебно је анализирао необичан, како је рекао , хибридни језик,  који аутор користи у роману. Проф. Ковачевић се осврнуо и на однос истине и уметности и истакао да је историјски најважнији критеријум уметничка истина која се романом постиже и да се од писца не може тражити да се уметничка истина слаже са свакодневном истином, јер онда не би био писац. Аутор романа Лабуд Драгић,  поздрављајући новосадску публику,  рекао је да је неке целине овог романа давно написао и грађу годинама скупљао и слагао. Врсни говорници, пријатна атмосфера и пуна сала Градске библиотеке посведочују да је ово вече било права духовна гозба за поштоваоце историјских романа.   За Војвођанске Ј. Иванишевић