Протерују је, а једва да се одомаћила

Задесила ју је невесела судбина. Црна да црња не може бити. Није се још у потпуности ни, народски речено, одомаћила, а већ је с највишег места решено да буде протерана. И то под хитно. Одмах! Добро, не баш одмах. Њено протеривање је заказано за јесен. Тако јој је најављено. Подмукло, пар месеци у напред. Неко наиван би рекао да су јој оставили довољно времена да се припреми. Али . . . То им свакако није била намера. Најавили су шта јој се од јесени спрема само да би јој упропастили летње ферије. То им је био једини циљ. Да је насекирају што више. Уместо да с нестрпљењем чека почетак нове школске године, као и сви њени другари, да му се радује, она ће морати да се сели. Јер . . . Од јесени, у школама, стартује бескомпромисна борба против наркоманије.

Држава протерује дрогу из ђачких клупа

Нема шале. Црно се пише дроги и дилерима који „оперишу“ по школским двориштима. Од јесени то ће за њих бити забрањена територија. Ту више неће смети ни нос да промоле. Одмах ће добити по истом. Ударац, и то из све снаге, задаће им специјални тимови који ће ускоро бити формирани. Ове специјалне тимове истеривача дроге чини ће психолози, психијатри, педагози, полицајци и тужиоци. Начин на који ће дрога бити протерана из школских клупа, а превасходно из ђачких глава, је више него суров. Специјални тимови истеривача дроге ће обилазити школе и у њима одржавати предавања. Објашњаваће школарцима које све последице настају услед уживања дроге. Показиваће им и слике дрогоша! Такође, специјални тимови ће мотивисати школарце и показати им како да без последица пријаве нарко дилере који их салећу по школским двориштима. Један део активности специјалних тимова биће усмерен и на родитеље. И њима је потребна едукација, јашта. Биће закупљени и термини на телевизијама са националном фреквенцијом у ту сврху.

Е, сад, питање које се неизбежно мора поставити је следеће: Зар се мора поступати на тако суров начин?

Када се подвуче црта

Мора! И тачка. Са овом пошасти нема циле – миле. Мора јој се задати снажан и одлучан ударац. Баш овакав какав јој се спрема. Носиоци ове кампање протеривања, Министарство здравља и Министарство образовања, нису претерали. Нашли су праву меру. Истина је да о штетности уживања наркотика деца знају доста и лако су им доступне информације које ће им специјални тимови на јесен презентовати. Добро су обавештени и родитељи. Неки од њих су још ономад написали Црну књигу у којој су побројали дилере дроге из њиховог краја. Занимљиво, приликом састављања Црне књиге нису направили ни једну омашку, нико невин у њу није убачен. Али . . . Кад се у бој иде против последице, а не узрока, мора овако.

Пар не превише згодних питања

Борба против ове несреће мора бити свеобухватна. И на првом месту – системска. Њу мора повести држава. Држава мора на све могуће начине помоћи најистакнутијег борца против ове пошасти. Борца од којег читав исход борбе зависи. Држава мора помоћи породици! Ако је стварно решила да се ухвати у коштац са овим злом, држава је дужна да нам пре отпочињања битке одговори на пар питања. Како је дошло до тога да нам се деца у толиком броју дрогирају? Да ли је то нуспојава система вредности који, својим чињењем и не чињењем, и она сама проповеда? Ако борба против наркоманије никад и није прекидана, како то да цена наркотика никад није била нижа? Шта нам раде полиција и судови? Ако дилере који „раде“ у близини школа чак и деца препознају, да ли ту има и њихове кривице?

На неким другим меридијанима

Кинеска провинција Хајнан. Град Хајко. 26. јун, Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге. На јавно одржаном суђењу, пред 300 ђака, двојица нарко дилера је осуђено на смрт. Одмах након изрицања пресуде, казна је извршена. На спортском терену. Наравно, пресуде су донете раније, али су прочитане у јавности као вид упозорења другим потенцијалним преступницима. Сурово? Ма, какви. Реци не дрогама! Од припадника генерације која, вероватно, неће дочекати пемзију . . . . . . сваког 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас. За Војвођанске вести Стеван Стојков