ПУТЕМ ГОЛИЈЕ И САВИНИХ ИСПОСНИЦА – СРПСКИХ МЕТЕОРА

Планинари ПД „Фрушка гора” из Новог Сада и других војвођанских градова, испели су 5. новембра 2021. Јанков камен (1833 м), највиши врх Голије, на ком је осећај као да сте на крову Србије. Од места Одвраћеница до врха и назад има да се препешачи око 24 км.

Према једној легенди, врх је добио име према јунаку Сибињанин Јанку а према другој, отац је задужио два сина да изнесу по камен на врх како би одлучио коме да остави наследство око ког су се свађали. Тако је настао Ратков поток чији се камен скотрљао у подножје, док је Јанко свој камен изнео на врх. Голија је једна од изузетно пошумљених планина, првенствено четинарима. Под Голијом извиру Студеница и Моравица а има и три мала језера. Цео крај је богат боровницама и печуркама.

Наредног дана планинари су посетили две испоснице Светог Саве недалеко од царске лавре Студеница, задужбине Стефана Немање основане 1190.

И док се Студеница коју још зову мајком свих цркава налази са десне стране истоимене жуборне реке, која се у месту Ушће улива у Ибар – дотле је се две испоснице налазе још 10 км узводно и са десне стране реке, под литицама планине Радочело. Целокупни предео је под заштитом Србије првог режима од 2001. а одбор Унеска га је прогласио природним резерватом биосфере Голија–Студеница. Код моста постоји табла са маркацијом до доње и горње Савине испоснице. Сем планинарске, постоји и ходочасничка ознака са словом С и крстом уз слово. До прве испоснице има 1.5 км који се пређу за пола сата. Овде се може поседети и попити изузетно питке воде са чесме Св. Саве. Обе испоснице се отварају и службе се врше на одређене празнике.

За другу испосницу треба издвојити сат и по јер се налази на висини од 904 м нв. Велики је успон, успут има и клупица и лепих видиковаца са којих пуца поглед на Студеничку реку и пут који повезује Ушће и Ивањицу, додуше, треба бити опрезан јер су видиковци необезбеђени. Стаза је покривена лишћем те је некима тежа за силазак него за успон. Код горње испоснице се прво улази кроз капију, даље је дрвени звоник и озидана малена црквица (Придворица) Св. Ђорђа из 12. века. Дрвени ходници воде до дрвене терасе и троспратне келије где су из постојеће пећине само пробијени прозори над понором. Црква и келије су закључани, могуће је посетити капелицу са гробним местом схи Гаврила Миловановића који је страдао у пожару 1981.

За путнике намернике најзанимљивија је камена каца, место у пећини које се пуни водом из стене а коју великом кутлачом путници захватају ради умивања и пијења јер се верује да је лековита. Уз мало опреза, долази се до литице где се може поседети на истуреном видиковцу изнад клисуре. Горња испосница је била стратешко место за надгледање немањићке долине. Верује се да се Св. Сава овде повлачио у тиховање те написао Студенички типик и Житије Св. Симеона Немање. Планинари и ходочасници су били опчињени овим вешто сакривеним местом, да су га многи поредили са Метеорима, Острогом или Гором кушања и проглашавали за још чудесније.

Посета манастиру Студеница била је незаобилазна, основне информације посетиоцима пружио је кустос. Краљева црква у студеничкој порти није доступна због обнове фасаде. Надамо се новом повратку у овај прелепи крај а до тада носимо његову јесењу чаролију у свом сећању.

Текст и фото: В. Раонић;