concept, written by, and direction: Olga Dimitrijević; dramaturge: Ivan Velisavljević; radiophony: Anja Đorđević; assistant and sound engineer: Mina Strugar; stage movement: Igor Koruga; set design: Zoja Erdeljan; produkcija: Šabačko pozorište
cast: Miloš Vojnović, Olivera Guconić, Deana Kostić, Sonja Milojević, Vladimir Milojević, Siniša Maksimović, Slađana Pajčić, Dušan Simić
fotografije preuzete sa sajta Sterijinog pozorja„U ime svih nas iz pedeset i neke…“ odgovorno tvrdim da na pomen naziva medijske kuće kao što je Radio šabac, prvo kroz glavu prođe asocijacija na: pozdrave, želje i čestitke, koje prati prikladna narodna muzika. Mislim da se još uvek prepričava, neki kažu istinita, čestitka sa dotičnog radia, ili njemu sličnog, iz nekih drugačijih vremena: Dragom komšiji Milojku srećno useljenje u novu kuću želi komšija Stanojko s pesmom „Sini munjo, udri grome…“Olga Dimitrijević je ovoga puta „glavni odgovorni urednik“ (skraćeno GLODUR), „Radio Šapca“, devete predstave u zvaničnoj selekciji 66. Sterijinog pozorja koju smo sinoć imali priliku da vidimo u sali i na sceni „Pera Dobrinović“ u SNP-u. Inkrimisana osoba, koja je već poznata organima širih narodnih masa, po svom izrazito levičarskom opredljenju, ne odstupa od svog dokumentarističkog pristupa u teatarskom istraživanju socijalističke prošlosti naroda i narodnosti bivše nam domovine, pokušavajući da odgonetne gde smo to zalutali ili skrenuli na pogrešnoj raskrsnici (verovatno kod Albukrkija) na putu u bolju budućnost. Uz pomoć svojih proverenih drugova, (kaže se kreativnog tima) članova te neformalne javne udruge, kao i bivše rukovoditeljice ustanove od teatarskog zanačja grada Šapca, sličnih nazora, Minje Bogavac(takođe poznata navedenim organima) i dela ansambla Šabačkog pozorišta koji ju je žestoko podržao u stvaranju ovog kreativnog, veoma duhovitog i sentimentalnog komada.U radioničkom istraživačkom radu koji je naizostavan u ovakvom pristupu teatru svi zajedno su došli do nekih veoma intirgantnih podataka, pitanja i potpitanja koje su kroz osamdestak minuta prezentovali publici na koja ni svi zajedno nemamo adekvatne odgovore. Sama predstava je podeljena na dva dela, prvi se odvija u publici ispred spuštene zavese u kom nam glumci pojašnjavaju, faktografski iznoseći podatke, da se program radio Šapca, pored već legendarnih „Pozdrava, želja i čestitki“ od kojih su ostvarivali značajnu dobit, sastojao od raznolikih i veoma kvalitetnih emisija primerenih svakom lokalnom mediju. Fascinatno deluju činjenice da je od 103 zaposlena, njih 97 dobilo društevni stan a preostalih 6, kredite za izgradnju kuća što nam pokazuje da se ostvarena dobit nije prelivala u džepove pojedinaca već je korišćena solidarno na sve one koji su učestvovali u njenom stvaranju. Ili da je ključni momenat za popularnost i enormno povećanje slušanosti bila izgradnja snažnog predajnika na Koromanu (Miloš Vojnović svojim gorostasnim izgledom inspirativno igra predajnik) koji se čuo preko pola sveta (srušen u bombardovanju 1999.), sredstva za izgradnju istog su izdvojila skoro sva društvena preduzeća iz Šapca, većina danas ne postoji, a Radio Šabac je privatizovan. Postavlja se pitanje da li su nakon privatizacije bar delimično vraćena uložena sredstva i kome?fotografije preuzete sa sajta Sterijinog pozorjaDrugi deo predstave se odvija na sceni na koju publika prelazi iz sale, redak postupak da glumci u toku predstave uvode gledaoce na scenu, koja nam dočarava izgled većine stanova radnog naroda iz nekadašnjeg socijalističkog perioda. Dobar deo drugog dela je podvučen kakofonijom šuštanja i menjanja stanica na različitim radio aparatima koji vremenom se iskristališe u program Radio Šapca a glumci članovi istog. Sam kraj je obeležen sa nekoliko sentimentalnih opšte poznatih šlagera iz tog perioda koje bude nostalgiju za davno prošlim vremenima i pojačava osećaj pogrešnih koraka koje smo učinili zavedeni raznim manipulativnim sredstvima.Ansambl ove predstave je, slobodno možemo reć,i bio u duhu nekadašnjih vremena, veoma kompaktan i solidaran pa je prosto nemoguće bilo koga posebno izdvojiti pa ih u to ime sve još jednom drugarski pozdravljamo, sećajući se dugotrajnog, burnog aplauza koji im ih je nagradila sterijanska publika.
You must be logged in to post a comment.