Социолог Бојан Панаотовић изјавио је јутрос да је након јучерашњег замешатељства и скандала везаног за (не)потписивање темељног уговора Владе Црне Горе и СПЦ јасно да премијер Кривокапић нема намеру да исти потпише и ако га није потписао до данас, поставља се питање из области елементарне логике, зашто би га потписао 30. октобра? Цела ствар је бизарна и проблематична тим пре ако се има у виду чињеница да Венецијанска комисија није имала никакве примедбе на садржај измењеног закона, а да је још пре неколико месеци премијер сам изјавио да је текст усаглашен и да преостаје само да се утаначи термин потписивања. Јучерашњи притисак на органе СПЦ и покушај кадровања унутар исте представља најгрубљи облик мешања у питања Цркве и грубо нарушава један од основних начела модерних друштава, а то је принцип секуларизма и одвојености државе и цркве, држава и цркава. Шест месеци након пада ДПС-а са власти, рационалном посматрачу намеће се питање шта се променило у Црној Гори осим што су потврђени и ојачани спољнополитички приоритети старог режима на чему ДПС с правом поентира. Једно од кључних обећања листе коју је предводио Кривокапић било је побољшање односа са Србијом и Русијом. Русији се, дакако уводе санкције, а односи са Србијом су подједнако лоши као за време бивше власти, с тим што морамо бити коректни и констатовати да су за 30 година владавине Мила Ђукановића односи са Србијом били одлични, солидни или подношљиви 27 година, а лоши, рецимо 3 године. Нова Влада, од одсуства воље да врати амбасадора па до низа других питања не чини ништа да односе из последњих пар година поправи. Ипак, кључна ствар због које је ДПС и пао 30. августа био је лош однос према СПЦ у Црној Гори. Чак и највећи песимисти очекивали су да ће макар то питање бити експресно решено. Међутим, јуче је целокупна јавност сведоком да од уређења односа са СПЦ нема ништа и да премијер жели бескрајно да одлаже ову ствар. Имајући у виду факат да ДФ представља лавовски део парламентарне већине, намеће се закључак да је једино политички мудро и смислено ускратити подршку актуелној Влади, не гласати ни за један закон док се не потпише темељни споразум који иначе происходи из измењеног Закона о слободи вероисповести и који је потпуно неспоран. Можда Кривокапић и жели да потпише споразум, можда је збиља зато и кренуо за Београд, али трпи притиске одређених центара моћи који имају знатно већи анимозитет према СПЦ од бившег режима. Ако је тако, премијер мора имати притисак и са друге стране, у противном од решавања статуса СПЦ у Црној Гори неће бити ништа!
Related
