Stari Bulevar na novoj adresi

Stari Bulevar na novoj adresi

U nekim “ozbiljnim” delatnostima je apsolutno nemoguće da neki Bulevar promeni adresu… ali pošto je u umetnosti, samim tim i književnosti sve moguće, tako je moguće da zaista jedan Bulevar promeni adresu. Doduše nije odustao od bulevara ali nije više u istom Bulevaru. Oni koji malo više čitaju,  posebno oni koji ponekad kupe neku knjigu,( a nije lektira…mada ima toga), znaju o čemu se radi. Da razrešimo ovu enigma, radi se o tome da je knjižara “Bulevar Books” promenila adresu, znači preselili su se iz Bulevara Oslobođenja u Bulevar Mihajla Pupina (bliža odrednica: prolaz kod DDOR-a, prema trgu Galerija). Tim povodom, i ne samo o tome, razgovarali smo sa jednim od vlasnika (urednikom-knjižarom-kafedžijom…) i svim onim čime se bave da bi Bulevar Books bio to što jeste, tačnije sa Milanom Tripkovićem.

Za Vojvođanske vesti i one koji nisu baš najupućeniji molio bih par uvodnih informacija, Bulevar Books je počeo sa radom?

“U novembru 2011, tačnije 11-og, 11.og,  će biti tačno šest godina kako smo počeli sa radom”…

sledeće godine idete u prvi razred.

“Da… kad se napuni sedam godina kreće se u prvi razred”.

Bili ste na “onom” bulevaru što ga novosađani zovu “Bulevar”, tj. Bulevaru oslobođenja , tamo ste ostavili značajan trag, ali pošto se u Novom Sadu sve ključne stvari dešavaju u centru grada, vi ste se preselili bliže centru, sada ste ponovo na Bulevaru ali Bulevaru Mihajla Pupina. Da li je to pravi razlog?

“Pa odgovor je i “da” i “ne”, mi nismo planski tj. namerno hteli da se preselimo. Da zadržali smo pravo da se i dalje zovemo Bulevar Books… Nas je zapravo sticaj okolnosti naterao da se preselimo, moglo bi se reći, ponašanje “krupnog kapitala” u Novom Sadu je dovelo do toga. Mi smo bili prinuđeni da tražimo novu lokaciju, posle pet i po’ godina… taman kad smo se odomaćili i ustalili, taman kad smo konačno počeli da ubiremo neke plodove petogodišnjeg rada, kad su neki rezultati postali očigledni, vidljivi, dogodila se kako da kažem, egzistencijalna drama”… “Vlasnik lokala nas je dopisom obavestio da je potpisao ugovor sa Bankom “Societe general”, predpostavljajući da mi nećemo moći da plaćamo toliki zakup kao oni, što mi verovatno ne bismo mogli, ipak mislim da je to bio ružan potez, ružna situacija… mi smo tamo bili preko pet godina, sve obaveze redovno ispunjavali… i odjednom: ‘ajd zdravo! Mislim da je to nekorektno, mada je to klasična priča sa kapitalizmom kod nas, mi tu kao nešto radimo, razrađujemo posao, kada smo se uselili više od polovine lokala je bilo prazno i kada je to postala prepoznatljiva lokacija dođe neko sa više para i “ćao””…

u narodu poznat kao “revolveraški kapitalizam”?

“Da, to je upravo tako”!

I kakva su početna iskustva na novoj lokaciji, da li je došla vaša publika za vama? Mislim, potrebna je navika, za mali broj ljudi je kupovina knjiga nasušna potreba, hleb moramo svi da kupujemo a knjige ne… mislim da ćemo se složiti da su ljudi koji kupuju knjige, zbog raznih razloga dosta inertni, sigurno će za dve/tri godine još uvek dolaziti neki ljudi na staru adresu i komentarisati: Jao pa ovde je bila knjižara pre petnaest dana?

“Ja mislim da jeste, dosta naših “starih” nas je brzo pronašlo na novoj adresi, mislili sam da će taj prelaz biti “oštriji” nego što se pokazalo, mi ga za sada ne osećamo… mada smo malo ipak imali sreće… zapravo u prethodnom periodu smo imali sezonu udžbenika pa nam je verovatno i to pomoglo, da ne ostvarimo neki veći finansijski gubitak… kako bih rekao, znam koliko je trebalo vremena da prođe, kada smo počinjali na “onom Bulevaru”, da dođemo do nekog nivoa neophodnog za opstanak, do nekog egzistencijalnog minimuma, za sada nemamo takvu “dramu””.

Znači, ipak je dobar deo publike došao za vama?

“Meni se čini… znaš mislim da je to ta “varijanta”, pošto tamo, u tom delu grada dosta ljudi živi, puno je njih koji svakodnevno samo prođe sa železničke stanice ili ide ka njoj, tamo ipak ima dosta firmi koje rade, tu je flijala Informatike, ima dosta Banaka… pored toga mi smo ipak uspeli na ovaj ili onaj način privučemo dosta ljudi, prijatelja, drugara sa Limana, sa Podbare, Salajke, sa Novog naselja pa možda čak i iz centra… bukvalno iz svih delova  grada, evo sad smo došli u centar, pa eto nadam se da ćemo te “stare” zadržati i da ćemo ovim “nužnim” preseljenjem dobiti neke nove kupce kojima smo bili “daleko””.

Nadam se da si u pravu, ovaj razgovor i ima za cilj da vas podrži u tom nastojanju. Da pređemo na sledeću temu, kada si bio mali ti si hteo da budeš…?

…”knjižar! Ha, ha… ne, ne ja sam kao mali prvo hteo da budem cirkusaner, ono… bio sam opčinjen cirkusom…stalno sam išao u cirkus, to mi je bila najveća želja… da radim bilo šta u cirkusu… drugih i trećih želja se ne sećam”…

…ipak ti si prvo radio u knjižari?

…”pa da ja sam još u srednjoj školi se vezao za knjigu, zapravo odlučio da ću studirati književnost i posle fakulteta, pošto nije bilo lako naći posao u školi, dobio sam šansu u poznatoj novosadskoj knjižari “Solaris”, i tamo radio sedam godina”…

… onda si rešio da imaš svoju knjižaru… da sve to što si tamo naučio primeniš i da ono što smatraš da tamo nedostaje napraviš i da to ostvariš?

“Jeste, upravo se tako desilo”.

A tvoji partneri, Marko i Srki… jesu li oni iz tog sveta, mislim iz sveta književnosti?

“Neeee, oni su iz sveta ekonomije, ustvari… prvo su bili dvojica koji su završili Ekonomiju… pa smo u međuvremenu malo promešali karte,onda smo izgubili jednog ekonomistu a dobili jednog filozofa tako da: ima nas raznih, mislim da je to sada dobitna kombinacija”.

Primetio sam ranije a sada i ovom prostoru ozbiljnu saradnju sa “Čarobnom knjigom”? To je nekakva “franšiza”, zajednički posao, partnerstvo…u kakvim ste zapravo odnosima sa tom novosadskom izdavačkom kućom?

“Pa ovako… Bulevar Books je zapravo naš, autonomni projekat, koji je započeo 2011 godine. Pominjao sam… bilo je dosta mučno i tegobno u početku, u tim momentima  je valjalo razmišljati kako posao razviti, unaprediti… onda se javila ta ideja oko kluba čitalaca “Čarobne knjige”. “Čarobna knjiga” je jedna od naših značajnijih izdavačkih kuća, oni su zapravo iz Beograda, samo žive i rade ovde. Znaš tako… dođu ljudi iz drugih klubova čitalaca, Laguna, Vulkan… i pitaju: da li vi imate kartice sa popustom, tako da se klub čitalaca nametnuo kao logičan potez… eto mi od 2012 godine imamo tu saradnju, koja je odlično funkcioniše, traje već pet  godina… u našoj knjižari mogu da se kupe naslovi Čarobne knjige jeftinije nego u drugim knjižarama”.

Pored toga vi imate sopstvenu izdavačku delatnost… izdali ste Muharema Bazdulja, izdali ste Karahasana, pre neko veče je bio Supersoare, fenomenalna promocija uz Dževadovo prisustvo,  posvećena “Sari i Serafini”, upravo u ovom prostoru, pa me interesuje koga sledećeg nameravate da “izdate”?

“Na to pitanje sada ne mogu da odgovorim, imam nešto u glavi, međutim ovde je sve toliko zapetljano, tolika je otimačina da ne mogu ništa konkretno da kažem. Toliko su veliki izdavači suzuli teren, suzili prostor da ja sad ne bih hteo da otkrivam, da se slučajno ne bih kasnije pokajao. Znaš kao mogli bi sad ovo… pa onda ono… u međuvremenu autor se “dogovorio” sa drugima, ovm “velikima” pa je bolje dok sve ne završimo, perfektuiramo do kraja posao oko ugovora, autorskih prava itd. Nemamo sad ni neko posebno pogonsko gorivo za objavljivanje novih naslova, ovo preseljavanje je dosta koštalo, pa sad dok se ne sklope sve kockice… videćemo. Dok sve to ne bude apsolvirano neka  bude mala poslovna tajna. Sa druge strane, imamo neke naslove, za koje smo dobili “grantove”, to će sad biti novo u ediciji “Zakopano blago”, jedan norvežanin i jedan šveđanin, klasici koji su kod nas, nekako prošli “ispod radara”, u njihovim zemljama su značajni pisci, tako da smo dobili podršku njihovih instituta, to biti nešto novo u skoroj budućnosti”.

Došli smo do vrlo značajne teme, koja je zaista nova, značajna novina u savremenom i u opšte u knjižarstvu, to je “Književni soare”. Pa reci nam šta je to “Književni soare” i šta je to “Super-soare”? Je l’ se to jede kao salata ili se maže na lebac,o čemu se tu zapravo radi?

“Pa “Književni soare” je nastao pre nekih tri/četri godine, to je zapravo proizvod entuzijazma i želje za razgovorom o književnosti na zadatu temu, na nekom mestu koje je direktno vezano za knjige. Prvenstveno je tu priču pokrenula grupa naših drugarica, prijateljica, koleginica sa fakulteta… koje su ostale vezane za književnost, neke profesionalno, neke emotivno . One se tako na mesečnom nivou, dogovoraju preko fejsbuka, imaju svoju grupu koja se baš tako zove, Književi soare. One se tako dogovore oko teme i u zadatom vremenu “obnove gradivo” ili po preporuci pročitaju određenog pisca, ili žanr… ili nešto drugo… pa se onda skupe tu kod nas i to su, kako da kažem, “celovečernji” tematski razgovori, uvek sa  moderatorom koji je predložio temu i uzeo sebi za zadatak da vodi to veče. Naglašavam da su to prvenstveno žene, ali u toj “rotaciji” ima i nekoliko vrlo aktivnih muškaraca. Znači, to su naši prijatelji koji su iskazali želju za razgovorom u živo, nekom vrstom debate, na temu književnosti što definitivno nedostaje u ovom “prebrzom” životu koji svi živimo. I eto… mi smo to, zajednički, nazvali “Književni soare”, zapravo mi smo samo pomogli, dali smo im prostor i vreme da se bave nekim lepim stvarima… tako da mi tu imamo samo ulogu domaćina. A “Super-soare” je onda nastao kao proširenje te ideje i vezan je za promociju nekih izdanja. Naglašavam da se oni za svaki “Književni soare” vrlo ozbiljno spreme i pročitaju po nekoliko naslova. Ideja je da mi dovodimo prvenstveno domaće autore tako da se i oni uključe u tu diskusiju, po meni je to pravi način. Prvi Super-soare  je bio za promociju Bazduljeve knjige i tako neki put se uključe neki put ne, mi nećemo da namećemo teme, ako hoće da se uključe u redu, ako ne opet dobro, tako da Super-soare nastavlja da živi kao klasična promocija, razgovor sa autorom a mi ćemo nastaviti oba vida “soarea” u svakom slučaju”.

Pošto smo pri kraju, pitanje koje volim da postavim svim sagovornicima: O čemu sanjate, naravno vezano za Bulevar Books, šta bi bilo ono “pravo”, ono što mislite da je ostvarenje nekih želja, zamisli, ideja zbog kojih ste započeli ovaj posao?

Pa mislim da su moji/naši snovi prilično skromni,  mi smo skromni ljudi, mislim da Bulevar Books može … da radi… mislim da je to ostvarenje nekog našeg “prava na rad”. Mislim da bi to bilo “to”, da mi od ovog našeg rada možemo da imamo nekakav prihod, da pristojno živimo, da možemo pristojno da platimo radnike i naravno da ako tržišni zakoni dozvole da otvorimo još neku knjižaru, negde drugde, al’ to su sad već nekako ozbiljne stvari, u nekoj daljoj perspektivi…

… u Novom Sadu ili van Novog Sada?

“Van Novog Sada, mislim da je žalosno da u Vojvodini, sem u većim, bogatijim gradovima, Subotici, Vršcu, Zrenjaninu nema pristojnih knjižara, sa izuzetkom, recimo nekih nazovimo to “komercijalnih”. Recimo u Sremskoj Mitrovici, Kikindi … o manjim varošima da ne govorimo, nema uopšte knjižara. Ima poneka papirnica koja eventualno prodaje knjige samo pojednih, komercijalnih izdavača, ali pristojne knjižare nema ni u Rumi, Pazovi, Odžacima”…

Približava se najveći knjižarski događaj, svake godine  pa i ove najznačajniji je Beogradski sajam knjiga, ove godine idete kao posetioci ili kao izlagači?

“Ne idemo kao izlagači, taman se potrefilo… u tom momentu  kad je bilo vreme za apliciranje, za učešće, nama se desila ta gužva oko preseljenja, pa smo malo zakasnili, tako da će ova godina proći bez nas kao izlagača. (smeh) Ne znam kako će to Sajam preživeti ali kao posetioci smo sigurni”.

Za sam kraj “čuveno” filozofsko pitanje: Ima li budućnosti u knjižarstvi ili šta je budućnost knjižarstva?

“Pa ne znam to je baš filozofsko pitanje”.

Da pojasnim, da li knjižarstvo mora da bude vezano za izdavaštvo, recimo kao što to radi Solaris, da ne pominjemo “velike” izdavače, ili može da se opstane samo kao knižar, mislim prodavac knjiga?

“Pa mi smo krenuli tim putem kao Solaris, ali naravno nismo dostigli taj nivo, ipak su oni ostvarili ozbiljan komercijalni uspeh. Ovako mi se bavimo tim manje komercijalnim naslovima. Dobro te se knjige prodaju,ne može da se kaže da se ne prodaju, neke bržim, neke sporijim tempom, tu postoji nekakva kalkulacija”.

Koliko vam se to isplatilo ako vam se uopšte isplatilo?

“Mislim da je to za sada neosetno ali Umberto Eko je pisao… “nećemo se  tako lako rešiti knjiga, da će knjiga sve rešiti”, pa ako je blagopočivši Eko tako pisao mislim da ipak postoji budućnost za knjižarstvo”.

E sada baš poslednje pitanje: Da li ste umorni?

“Ne, ne… nema umora, jesmo malo ne naspavani … čak nam upravo sva ova gužva daje neku novu snagu da guramo još jače i bolje, ne zaista nismo umorni i sigurno  da se nećemo tako lako predati”.

Autor: Dragoljub Selaković

Foto; V. Jovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.