Kako stručnjaci kažu, dobiše Rusi 51% NIS-a, upola vrednosti, skoro deceniju od daleke 2008 god. Vlast obeća narodu akcije od prodaje, 1000 evra po punoletnoj glavi, narod se „popalio“, špekulisalo se da je ova kompanija propala, i tako – ode preduzeće.
Današnje stanje u politici: preimenovani radikali, sa mnoštvom prebegulja demokrata, i ostalih opcija na vlasti, dok je na ekonomskom nivou NIS proglašen za dobrostojeću kompaniju.
Predsednik Vučić, ministar rudarstva i energetike Antić i direktor NIS-a Tjurdenjev hvale NIS kako je najprofitabilnija kompanija, kako u Srbiji tako i u regionu, ali radnike tog preduzeće ne pominju.
Priča se o ulaganju NIS-a u ekologiju, zaštita životne sredine u Srbiji je ponekad tema. Ali niko ne pominje poboljšanje uslova rada, ni dostojanstven status radnika. Radno vreme je odavno klizno u ovoj kompaniji, ali na štetu radnika. Radi se puno i prekovremeno, ali za taj prekovremeni rad radnici nisu plaćeni, moraju da ćute i rade. Sve dok mogu. Takođe, niko ne pominje najnižu rudnu rentu od 3% koju NIS plaća državi, a koja svake godine može da se menja i povećava, ali to se ne čini.
Od prodaje NIS-a počelo je smanjivanje broja radnika lukavom-„časnom“ metodom, zvanom otpremnina. Prvoj grupi dadoše solidnu otpremninu, a svakoj narednoj sve manju i manju. Tiha zastrašivanja otkazom i navođenje radnika da se sami prijave za otpremnine, beše im oružje. Braća Rusi i braća iz vlasti nemaju milosti. Kako su radnici dobijali otpremnine, pretpostavljalo se da će ta radna mesta biti ugašena. Ali nisu ugašena nego su na ta ista radna mesta dovedeni radnici posredstvom studentskih zadruga. Na taj način je broj stalnih radnika smanjen, a broj privremenih radnika povećan! Valjda je to vid štednje u NIS-u! „Baš su i uštedeli mnogo novca – trebalo im!“, proklinjućim tonom reče mi jedan od bivših radnika. Stalni radnik više košta, a i ima veća prava od iznajmljenog radnika, i u tome leži suština ove poslovne politike.
Da pomenemo da radnici imaju najlošiju radnu i zaštitnu opremu, zaštitne naočare od kojih bole oči, zaštitne cipele koje prave rane na nogama, odela koja nisu topla. Šefovska mesta se daju ulizicama i tupadžijama koji ne umeju da organizuju posao. I opet „deja vu“, zapošljavanje preko „veze“. Pa i popularno (jedino) zapošljavanje posredstvom studentskih zadruga, ugovorom na određeno radno vreme, ne može da ostvari svako ko aplicira (do skoro se govorilo konkuriše).
Kraj prošle godine i početak ove godine doneli su nove ugovore za one koji rade preko studentskih zadruga. Na teren šalju dve trećine onih kojima ističe ugovor, dok za rad u tzv. „proizvodnji“, gde su lakši uslovi rada, ostaju odabrani po jedinom kriterijumu koji glasi – „Čiji si?“.
Ljudi u srednjim godinama, hranitelji sopstvenih porodica, a zaposleni preko studentske zadruge! Ima li poniženja u radnom statusu? Ima, ali ga ima i u izrabljivanju tako zaposlenih radnika.
Oni koji rade po halama (zimi hladnim, leti vrelim) 7 dana rade po 12 sati, pa 7 dan imaju odmor. Ljudima treba po sat vremena da dođu do posla i po jedan sat da se vrate s posla. Koliko im ostane da večeraju, okupaju se, kažu dobro veče ili dobro jutro ukućanima i da se naspavaju? To je još blaža varijanta. Onu težu varijantu rada preko agencija osećaju oni koji su terenski radnici, u poljima na tornjevima, u kamionima…
Da napomenemo da su oni koji su radili na terenu dobijali 30% veću platu, tj. takozvani terenski dodatak. Naime, ako je pet dana na terenu vezano, onda radnik dobija terenski dodatak. Ali smislili su pametnjakovići pre koju godinu da terenski rad svedu na četiri dana i onda nema terenskog dodatka. Mislioci za nominaciju Nobela iz oblasti „izrabljivačke ekonomije“. Radnici i dalje rade težak i nebezbedan posao, napolju po vrelini letnjeg sunca i udarima snežnih košava. I ne samo to, taman što radniku isteknu četiri paklena dana i dobije dan odmora, zovu ga nadređeni da se hitno pojavi na poslu. Radnik ne može ni da se naspava. Oni stariji, koji imaju porodice, ne mogu svoje ukućane ni za zdravlje da pitaju. Oni mlađi nisu u mogućnosti da upoznaju nekoga i da zasnuju svoju porodicu. Da li je i uništavanje porodice skrivena namera domaće vlasti i ruskih kapitalista. Šta kaže sindikat? Pa ništa, blokiran je na „mute“! Šta kažu predsednik, resorni ministar i glavni ispred braće Rusa? Ulagaćemo u ekologiju!
Neki od radnika preko „studentske“ nisu hteli da potpišu nove ugovore, kako kažu, za niske plate i težak rad ne vredi gubiti zdravlje.
Potreba za radnicima u ovoj firmi postoji, ali sa druge strane postoji i potreba za izrabljivanjem radnika.
Da li je potreba Srbije da joj radnici budu poniženo izrabljeni?!
Related
