Tribina „Evroskepticizam u Francuskoj i Srbiji – sličnosti i razlike“, održana je u utorak 11. decembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.
Autorka je na početku tribine istakla da evroskepticizam u Francuskoj beleži očigledan rast poslednjih decenija. Postepeno je odigrao značajnu ulogu u francuskoj unutrašnjoj politici, naročito u godinama koje su usledile nakon referenduma.
– U jednom momentu, posle Bregzita, a uoči predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine, evropska javnost je imala utisak da je nivo sumnje Francuske prema EU uvećan do te mere da je postao legitimna pretnja njenoj budućnosti u EU – rekla je Todorović Lazić.
Francuska je, pored Nemačke, bila inicijator za osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine. Ideja je bila da se stvaranjem zajedničkog tržišta za industriju uglja i čelika onemogući svaki potencijalni rat. Mada je jedan od osnivača, Francuska je bila prilično skeptična prema evropskim integracijama od trenutka kada je zvanično nastala Evropska unija 1992. godine. Bila je jedna od tri države članice koje su održale referendum o Mastrihtskom ugovoru koji je jedva prošao sa 50,8 procenata. Jedan od osnovnih razloga što je toliki procenat Francuza glasao protiv bio je pomenuti ugovor. Referendum o Mastrihtskom ugovoru prvi je znak evroskepticizma u Francuskoj.
– S druge strane, evroskepticizam koji možemo prepoznati u stavovima građana Srbije ima višestruke uzroke. Na prvom mestu je strategija prema državama kandidatima koja se bazira na uslovljavanju. Kako za ostale države Zapadnog Balkana, tako i za Srbiju, evropska perspektiva se trenutno nalazi na dugačkom štapu – rekla je Todorović Lazić.
Istraživanje javnog mnjenja Ministarstva za evropske integracije iz decembra 2017. godine pokazuje da bi ulazak Srbije u EU na potencijalnom referendumu podržalo 52% građana, 24% bi glasalo protiv, 12% ne bi glasalo, a 12% ne zna odgovor.
Doživljaj i interpretacija fenomena evroskepticizma razlikuje se iz vizure država članica i država kandidata – Francuske i Srbije. U slučaju Francuske, evroskepticizam je povezan sa istorijskim razvojem EU i produbljivanjem integracije koja vodi do većeg otpora Francuza. U drugom slučaju, evroskepticizam kod kandidata je višestruko kompleksniji.
U zemljama u tranziciji koje su skoro postale članice (ili su u toku pregovori o članstvu kao što je to u vezi sa Srbijom), problem je nastao negovanjem tzv. „popularnog“ evroskepticizma koji je izazvan pretpristupnom strategijom, ali i višedecenijskim uslovljavanjem od koga su se građani Srbije umorili.
Kada je reč o sličnostima, zajedničko je to što će od budućeg izgleda tranformisane EU zavisiti kakav će biti dalji trend evroskepticizma u obe države.
