Tribina „Hanibal protiv Rima“ biće održana u sredu 23. oktobra u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.Na tribini će biti reči o imperijalnom sazrevanju Rima koje se ostvarivalo prvenstveno kroz borbu na život i smrt sa možda najtalentovanijim vojskovođom starog veka – Hanibalom. Isto tako biće reči o samoj ličnosti Hanibala, zadojenog mržnjom prema Rimu, najvećem neprijatelju njegove zemlje. Spoj genijalne strategije i rešenosti da se uništi nova sila, koja je u istočnom sredozemlju pretila Kartagini, dovela je Hanibala pred kapije Rima i zapretila mladoj rimskoj državi potpunom propašću.Hanibal i Rim su savremeni, bez obzira što se njihov sukob odigrao pre više od dva milenijuma. Pred Prvi svestski rat nemački načelnik generalštaba, Šlifen, napravio je plan opkoljavanja i uništnja francuske vojske koji se bazirao na strategiji Hanibala u bici kod Kane, kada je ovaj potpuno opkolio i uništio rimsku vojsku, što govori da je Hanibalova strategija živela i živi i u savremenim modelima ratovanja.
Sa druge strane Rim je imperija koja je prva to bila u pravom smislu te reči. Otuda su moguće oprezne paralele sa budućim svetskim imperijama, kao i aktuelnom dominacijom američke države u globalnim okvirima. U savremeno društvo je ugrađeno mnogo toga od grčko-rimsko sveta, te stoga možemo reći da ono u mnogo čemu počiva na antičkim temeljima, što podrazumeva i temelje feničanske kulture, čiji je najznačajniji reperezent bila Hanibalova Kartagina.
Proučavajući stari svet možemo konstatovati da zadiremo u same temelje naše civilizacije, koju tek u tom svetlu možemo potpuno sagledati i oceniti. Otuda je priča o Hanibalu i Rimu donekle i priča o savremenim svetskim tokovima, koji su tada bili u svom začetku stvarajući osnove na kojima i danas počiva svetska civilizacija.
