Tribina „VLADIMIR VAUHNIK I JUGOSLOVENSKA TAJNA SLUŽBA U NEMAČKOJ U DRUGOM SVETSKOM RATU“ biće održana u ponedeljak, 18. juna u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.
„General Račić“, „Vasić“, „Vajko“, bili su samo neki od kodnih pseudonima koje je u toku svoje bogate obaveštajne karijere koristio pukovnik Vladimir Vauhnik, vojni ataše jugoslovenskog poslanstva u Berlinu u godinama pre strahovite nacističke agresije Trećeg rajha protiv prve zajedničke države Južnih Slovena. Ime Vladimira Vauhnika decenijama je bilo poznato jedino veoma malom broju istoričara, dok je u svesti najširih slojeva srpske, slovenačke i jugoslovenske javnosti u dobrom delu bilo potpuno iščezlo. Naravno, godine komunističke diktature u Drugoj Jugoslaviji osujetile su potrebu da u kolektivnom pamćenju jugoslovenskih naroda na zaslužnom mestu bude zabeleženo i ime velikog jugoslovenskog patriote, visprenog obaveštajca i špijuna, vrsnog i obrazovanog kraljevskog oficira, svojevrsnog učesnika u zaveri unutar nemačkih vojnih krugova organizovanoj sa ciljem obaranja nacističkog poretka, čoveka koji je prvi, možda i u svetu, zapadnim demokratijama, a na prvom mestu svojoj otadžbini, otkrio namere nacističkih glavešina o pokretanju invazije na Poljsku, koja je pomenutu iskru „pretvorila u buktinju“ najvećeg ratnog požara u istoriji čovečanstva. Takođe, Vauhnik je bio čovek koji je otkrio i tačne datume početka fašističke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju, a možda i datum pokretanja operacije „Barbarosa“. Svakako, bio je ličnost koja je svojim radom, rizikujući i sopstveni život i bezbednost istog, u mnogome doprinela da u zakulisnim geopolitičkim okolnostima u kojima su se našle ondašnje evropske države, pomogne obaveštajnim i bezbedonosnim sistemima „evropskih demokratija“ u gigantskom okršaju čovečanstva protiv monstruoznosti „apetita nacističkog Moloha“. Rad Vladimira Vauhnika i jugoslovenske tajne službe u nemačkoj prestonici, a u osvit i prvim godinama Drugog svetskog rata, predstavlja neprevaziđeni primer profesionalnog i odgovornog odnosa jedne državne ustanove u patriotskoj misiji zaštite slobode i života države i naroda koga ista predstavlja. Kada iznosimo ovu tvrdnju, sa pravom postavljamo pitanje, zbog čega rezultati tih delatnosti, upravo po vrednosti slobode i prosperiteta jednog naroda, nisu doneli zadovoljavajuće rezultate i poslužili svrsi za koju su i preduzimani? Odgovore na ta pitanja pokušaćemo da pronađemo u okviru razgovora na predstojećoj tribini u Kulturnom centru Novog Sada, gde ćemo svakako ponuditi i rešenja na nerazjašnjenu dilemu, zbog čega u kolektivnom pamćenju i mentalnom sklopu srpskog etnosa, ime Mustafe Golubića, obaveštajca i agenta interesa inostranih bezbednosno-obaveštajnih sistema, i dalje zauzima počasno i „pod upitnikom“ zasluženo mesto, dok su identitet i delatnost neustrašivog jugoslovenskog heroja obaveštajnih delatnosti tajnih službi ondašnje otadžbine srpskog naroda, uglavnom nepoznati, pa i vrednosno marginalizovani u istoj toj svesti navedenog kolektiviteta.
Related
