У биоскопу „Етвеш 10“ у Будимпешти, 20. фебруара приказан је документарни филм Српске редакције МТВА, „У корак с временом: Петар Добровић“, посвећен животу и стваралаштву једног од најзначајнијих српских сликара модерне.Пројекцији је присуствовао велики број љубитеља уметности и културе, који су са великом пажњом испратили филмску причу о уметнику који је обележио српску ликовну сцену између два светска рата.Промоцију филма организовали су Културни центар “Српски венац” и Српска самоуправа у Терезварошу, а на почетку програма публици се у име организатора обратио Мирко Кркељић. Он је поздравио амбасадорку Босне и Херцеговине Биљану Гутић Бјелицу, као и све присутне госте, Поручио је да, док год у заједници постоје људи који стварају и баве се оригиналном уметношћу, дотле ће и Срби у Мађарској постојати и опстати као заједница.Присутнима се затим обратила уредница и сценаристкиња филма Снежана Миливојевић, иначе одговорни уредник Српског екрана МТВА, која је представила живот, стваралаштво и значај Петра Добровића, као и процес настанка документарног остварења. Истакла је да је филм настао с намером да се широј публици приближе личност и дело уметника који је снажно обележио српску модерну и европску уметничку сцену.Филм је публици приближио животни пут Петра Добровића, рођеног 1890. године у Печују, који се школовао у Будимпешти и Минхену, а потом усавршавао у Паризу. Био је председник краткотрајне Барањско-бајске републике 1921. године. Након њеног гашења трајно се настанио у Београду, где је остварио најзначајнији део своје уметничке и просветне каријере.Од 1937. године ради као професор Државне уметничке школе (касније Академије), где је снажно утицао на нове генерације уметника. Значајно је допринео развоју модерног сликарства у Србији и образовању нових генерација. Стварао је портрете, пејзаже и градске мотиве, а посебно су се издвајале његове слике приморских предела и јадранских лука.Посебну пажњу у филму привукли су портрети чланова његове породице — сина Ђорђа и супруге Олге — који су сведочили о интимнијој страни уметниковог стваралаштва, откривајући снажну емотивну повезаност и посвећеност која је прожимала његов приватни и професионални живот.Двадесетих и тридесетих година живео је и стварао на релацији Београд–Париз, боравио у Холандији и Италији, а на Азурној обали сликао је са својим блиским пријатељем и истакнутим српским сликарем Миланом Коњовићем. Њихова сарадња оставила је значајан траг у развоју модерног српског сликарства. Године 1934. био је један од оснивача часописа „Данас“. Године 1940. повукао се на Хвар, где је стварао пејзаже, а 1941. са породицом се вратио у Србију и настанио у Гроцкој. Преминуо је 1942. године у Београду, на Савиндан, услед срчаног удара, током немачке окупације, у лифту зграде у којој је живео. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Након његове смрти, супруга Олга сакупила је, уредила и архивирала његову заоставштину, захваљујући чему се данас његова дела и документација чувају у Галерији „Петар Добровић“ у Београду.Документарни филм, у продукцији МТВА из 2024. године, режирао је и снимио Ђорђе Шибалин. Филм је реализован на српском и мађарском језику и доноси свеобухватан осврт на живот и дело уметника.Након пројекције филма организовано је дружење уз пригодни коктел, током којег су посетиоци у непосредној атмосфери имали прилику да се друже и разговарају са ауторима филма. Жаклина БогдановићИзвор: снновинеплус
