У НОВОМ САДУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ТУРИЗМА

У НОВОМ САДУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ТУРИЗМА

Поводом обележавања 27. септембра, Светског дана туризма, Удружење туристичких водича Новог Сада у сарадњи са Туристичком организацијом Града Новог Сада, организовало је промотивне туре обиласка старог градског језгра и Петроварадинске тврђаве. Сви заинтересовани су могли у суботу и недељу од 10 или од 17 часова прошетати сат и по времена са водичима и сазнати нешто ново и интересантно.

Градска тура је почела са Трга слободе а на самом почетку наш водич, Богданка Илић обрадовала нас је малим поклонима. Свако је добио Туристичку мапу Новог Сада и мапу Петроварадинске тврђаве. Након кратког историјата и приче о пореклу имена града, слушамо о правнику и градоначелнику Светозару Милетићу. Његов споменик, и својеврсни симбол Новог Сада се тренутно рестаурира. Данашња, иначе трећа по реду Градска кућа изграђена је крајем 19 века. Звоно на њој се зове Матилда по дами која је потпомогла изградњу. Сада је декоративно али је дуго имало улогу да у случају пожара у зависности од кварта где гори звони одређен број пута.

Слушамо о значајним зградама на Тргу слободе, хотел Војводина, зграда Војвођанске Банке, а на месту Аполо центра налазио се први биоскоп у граду. Чувена новосадска Катедрала, како сазнајемо није седиште католичког бискупа, већ Црква Имена Маријиног. Стил је неоготика а оно чиме се ми Новосађани дичимо је шарени кров украшен прелепом Жолнаи керамиком.

Следи прича о Танурџићевој палати, чији је изглед у стилу Баухаус настао са идејом да се старо језгро града повеже са модерном архитектуром. Зграда је одузета породици Танурџић и проглашена јавним добром. Шетња даље иде кроз Католичку порту, крај Културног центра, до улице Лазе Телечког, стецишта ноћног живота. Све што видимо у пешачкој зони настало је крајем 19 века и почетком 20 века односно након велике револуције када је град сравњен са земљом.

Долазимо до Грчкошколске улице где је некад била грчка школа, и ту је крај пешачке зоне. Видимо зграду прве слободне штедионице у граду основане од породице Дунђерски и њихову приватну кућу. Овде, у улици Светозара Милетића је некадашња граница између војног и цивилног кварта, као и највиша тачка Новог Сада на 88 метара надморске висине. Сазнајемо да је улица Златне греде у којој је иначе рођен Јован Јовановић Змај добила такав наизив јер никад није била поплављена.

Шетајући даље пешачком зоном стижемо до Змајевог споменика уз пропратну причу, а затим нас пут води у Саборну цркву Светог Ђорђа. Богојављенски крст у порти представља најстарији сачувани споменик у граду и донација је једне од највећих добротворки нашег града Марије Трандафил. Шетњу настављамо кроз Дунавску улицу и Дунавски парк све до Дунавског кеја где се уз причу о новосадским мостовима и Дунаву завршава тура.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.