Књига прича „Dreaming” ауторке Данијеле Милосављевић, представљена је сомборској публици у среду 20. марта са почетком у 18 сати у сали на Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бјелицки”.О књизи су говориле рецензенткиње Мирјана Штефаницки Антонић и Снежана Алексић Станојловић, као и ауторка књиге Данијела Милосављевић. Саша Милосављевић, бас кларинетиста опере Српског народног позоришта у Новом Саду је свирајући дела Астора Пјацоле, додатно зачарао ауторкин свет – свет сневања и сањарења.Домаћин вечери била је директорка Библиотеке „Карло Бјелицки”, госпођа Наташа Туркић, која је напоменула да овим гостовањем библиотека отвара сезону пролећних промоција, те да у складу са ауторкином поетиком „снови су нешто што не можемо да променимо. Али, снови су и нешто што нико не може да нам узме”.Мирјана Штефаницки Антонић је, између осталог истакла: „Десио се у причама најлепши ‘копрени додир париско плаве по њиховој унутрашњости… још један додир… (из приче Акт). Прасак експресије. Списатељица слика и боји, себи својственим изразима, по непрегледним пространствима белине хартије, указујући на своју вештину и небеске дарове. У књизи су Приче у причама, саткане од необичне пређе рефлексија. Укупно двадесет и шест.”Мр Снежана Алексић Станојловић стваралаштво Данијеле Милосављевић види као својеврсну зачуђеност „Алисе у земљи чуда, која сакупља речи и сања да је птица”, те каже: „Ако душе у тренутку напуштања физичког тела могу осликати небо неком бојом, после читања ове књиге, остаћемо у убеђењу да постоје и они чије су душе осликане свим бојама лепоте живота и да ће у одређеном тренутку те душе засветлети на небу као ватромет (према причи Људи од папира)”.Ауторка књиге „Dreaming” Данијела Милосављевић, рођена је у Зрењанину. Живи и ради у Новом Саду као систем аналитичар и пројектант информационих система. Супруга је, и мајка. Завршила је Средњу музичку школу „Јосиф Маринковић” на одсеку виолина, а сада активно пева у хору који је недавно прославио 25 година рада.Промоцији Данијелиног првенца у сомборској библиотеци присуствовао је и угледни књижевник Давид Кецман Дако, потпредседник Друштва књижевника Војводине.Након читања ових прича, сви смо истог мишљења, да их сваки читалац може тумачити на свој начин. Једно је сигурно, овде има много снова, али и укуса, мириса и боја. Преплићу се људске емоције и енергије, живот и уметност, музика и сликарство, физичко и метафизичко. Све постаје опипљиво, чулно и, просто, јестиво. Заиста, прави ватромет.Ауторка је освестила своје снове. Она је у хармонији са собом. Слободна је и радосна, и своју не само списатељску, већ укупну стваралачку снагу преноси на читаоце – који након ових прича и сами поприме део Алисине чаролије…Текст и фотографија: В. Раонић
Мирјана Штефаницки Антонић је, између осталог истакла: „Десио се у причама најлепши ‘копрени додир париско плаве по њиховој унутрашњости… још један додир… (из приче Акт). Прасак експресије. Списатељица слика и боји, себи својственим изразима, по непрегледним пространствима белине хартије, указујући на своју вештину и небеске дарове. У књизи су Приче у причама, саткане од необичне пређе рефлексија. Укупно двадесет и шест.”
Мр Снежана Алексић Станојловић стваралаштво Данијеле Милосављевић види као својеврсну зачуђеност „Алисе у земљи чуда, која сакупља речи и сања да је птица”, те каже: „Ако душе у тренутку напуштања физичког тела могу осликати небо неком бојом, после читања ове књиге, остаћемо у убеђењу да постоје и они чије су душе осликане свим бојама лепоте живота и да ће у одређеном тренутку те душе засветлети на небу као ватромет (према причи Људи од папира)”.
Ауторка књиге „Dreaming” Данијела Милосављевић, рођена је у Зрењанину. Живи и ради у Новом Саду као систем аналитичар и пројектант информационих система. Супруга је, и мајка. Завршила је Средњу музичку школу „Јосиф Маринковић” на одсеку виолина, а сада активно пева у хору који је недавно прославио 25 година рада.
Промоцији Данијелиног првенца у сомборској библиотеци присуствовао је и угледни књижевник Давид Кецман Дако, потпредседник Друштва књижевника Војводине.
Након читања ових прича, сви смо истог мишљења, да их сваки читалац може тумачити на свој начин. Једно је сигурно, овде има много снова, али и укуса, мириса и боја. Преплићу се људске емоције и енергије, живот и уметност, музика и сликарство, физичко и метафизичко. Све постаје опипљиво, чулно и, просто, јестиво. Заиста, прави ватромет.
Ауторка је освестила своје снове. Она је у хармонији са собом. Слободна је и радосна, и своју не само списатељску, већ укупну стваралачку снагу преноси на читаоце – који након ових прича и сами поприме део Алисине чаролије…
Текст и фотографија: В. Раонић