Najbolji način za pokretanje unutrašnjeg dijaloga u Republici Srbiji i pokušaj rešavanja otvorenih pitanja koja dugo opterećuju naše društvo, bio bi da se Republika Srbija i njeni građani najpre suoče sa prošlošću, odreknu politike mračnih devedesetih, a najodgovorniji za tu politiku lustriraju.
Istine radi, Liga socijaldemokrata Vojvodine insistira na sočavanju sa prošlošću i lustraciji od 2000. godine, ali nijedna vlast nije bila spremna da to organizuje i sprovede. Naprotiv, uprkos svim našim apelima, neki su otvoreno opstruirali, a drugi prosto dopustili da Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji kao Zakon o lustraciji zastari i da odgovorne ne stigne pravda.
Taj propust, sada je iskorišten za direktnu i otvorenu restauraciju političkog aparata Slobodana Miloševića koji se privremeno sklonio nakon 5. oktobra 2000. godine.
Umesto da pomogne i podstakne suočavanje sa prošlošću, ova vlast glorifikuje haške optuženike i osuđenike, a njihove nekadašnje kolege i partijske drugove imenuje na brojne funkcije počevši od glavnog urednika „Novosti“ do direktora „Dedinja“, od Ministarstva spoljnih poslova do Ministarstva odbrane.
Ljude poput Vojislava Šešelja, Nikole Šainovića i njima sličnih, suđenja pred Haškim tribunalom, bez obzira na to da li su na kraju oslobođeni ili i osuđeni, amnestirala su od odgovornosti za mnoga druga zla za koja bi trebalo da im sudi naša država.
Teško je suštinski rešiti neka pitanja u našem društvu, dok se tim ljudima ovde ne sudi za svu bol i nesreću koju su naneli građanima ove zemlje i dok se otvoreno ne progovori o politici koja nas je uvela u ratove, progone, bede, politička ubistva i hiperinflaciju.
I to da se progovori u parlamentu, po istom principu kako je svojevremeno krenuo, pa na žalost stao, razgovor o reformi političkog sistema.
Ovako, postoji veliki rizik da uporedo sa spomenikom Zoranu Đinđiću, spomenik dobije i Slobodan Milošević.
Related
