У Управи царина је 17. септембра 2019. године одржан састанак са представницима Светске банке која ће подржати пројекат о унапређењу трговања и саобраћаја на западном Балкану.Састанку на коме су разматране могућности најефикасније реализације поменутог пројекта присуствовала је Снежана Карановић, помоћник министра финансија, док је све присутне у име домаћина поздравио заменик директора Управе царина Веселин Милошевић.Главне теме биле су усмерене на сам пројектни задатак и представљање следећих корака у његовој реализацији, а разматране су и ажуриране информације у вези са тренутним системима и потребама Управе царина.“Циљ овог пројекта је олакшање трговине и транспорта на подручју земаља Западног Балкана и ЕУ, затим увођење потпуног електронског пословања у области која се односи и на царинско пословање, као и ефикасност у погледу сигурносних контрола, чиме би се обезбедио већи ниво безбедности самог царинског пословања“, истакао је заменик директора и додао да тај пројекат треба да подржи напоре шест земаља, односно царинских територија Западног Балкана, Албаније, БиХ, АП Косова, Северне Македоније, Црне Горе и Србије, за унапређењем економске сарадње у региону и са ЕУ.Почетком маја потписан је зајам за Пројекат регионалне трговине и транспортних олакшица у земљама Западног Балкана где прва фаза тог регионалног пројекта у коју су укључене Србија, Албанија и Северна Македонија износи 90 милиона долара, од чега ће Србији припасти 40 милиона.Део пројекта подразумева и дизајнирање, развој и имплементацију система “Јединственог националног прозора“ (National Single Window) за чије увођење је предвиђено 8 милиона долара.“Увођење тог система ће омогућити транспарентност, смањење трошкова транспорта, унапређење координације како унутар Управе царина, тако и са граничним инспекцијским службама, што знатно утиче на смањење времена неопходног за преглед робе“, истакао је заменик директора Управе царина.Увођење “Јединственог националног прозора“ би у великој мери допринело неутралисању повремених застоја до којих и данас долази на граничним прелазима. Захваљујући том систему могуће је синхронизовати рад свих служби на граничним прелазима, што је један од најзначајнијих предуслова за решавање тренутних изазова и представљало би значајан подстицај за развој привреде.
